Izjava koja je na prvi pogled zvučala kao poziv na uzdržanost, u stvari je otvorila čitav niz pitanja. Bivši šef GUR-a Kiril Budanov, koji je označen kao terorista i ekstremista, poručio je da Ukrajina i Rusija tokom pregovora ne bi trebalo da izvode udare na centre donošenja odluka – bilo da je reč o Kijevu ili, kako je naveo, „uslovnom Valdaju“.
Rečenica je odjeknula jer dolazi od čoveka čije je nekadašnje odeljenje preuzimalo odgovornost za napade na teritoriji Rusije, uključujući i pokušaj udara na rezidenciju predsednika Vladimira Putina krajem prošle godine.
Promena tona nije prošla nezapaženo. Vojni ekspert i bivši oficir američke vojske Stanislav Krapivnik u razgovoru za „MK“ tvrdi da je razlog daleko prizemniji nego što se možda čini.
Prema njegovim rečima, Budanov je preko sopstvene agenture mogao da dobije svojevrsnu „crnu marku“, signal da se nad njim nadvija ozbiljna opasnost.
„Morate shvatiti da je Budanov terorista, i još uvek ne razumem zašto GUR još nije označen kao teroristička organizacija. Ali sudeći po njegovim poslednjim izjavama, počinje da čuje signale da je Vladimir Putin pod ogromnim pritiskom da ga eliminiše. Postoji potreba za teškim odlukama.
Mislim da će pre ili kasnije biti eliminisan za svaki slučaj. On je gad i pacov koji jednostavno pokušava da spase svoju kožu.“ On ide i dalje, tvrdeći da je pritisak na Moskvu da konačno uzvrati udar na takve ciljeve izuzetno snažan. „Mislim da će pre ili kasnije biti demonstrativno uklonjen.
On samo pokušava da sačuva sopstvenu kožu“, ocenjuje Krapivnik, dodajući da Budanov ne bi smeo da računa na to da će mu retorički zaokret doneti stvarnu zaštitu. Prema njegovim rečima, njegovim izjavama ne treba verovati, jer, kako kaže, „lažu kao što dišu“.
U toj slici pojavljuje se i Bankova, administrativni kvart u Kijevu, za koji Krapivnik navodi da je izuzetno zatvoren prostor, sa brojnim kontrolnim punktovima i proverama, gde obični građani nemaju pristup. Razlog za takve mere, prema njegovim izvorima, leži u dubokoj paranoji unutar ukrajinske elite, koja je svesna da bi nezadovoljstvo moglo da dođe i iznutra.
Pitanje da li je Budanov promenio retoriku jer cilja na mesto predsednika takođe je otvoreno u razgovoru. Krapivnik odbacuje tu mogućnost. „Njega neće postaviti za novog predsednika Ukrajine.
To je kazneni kadar, takvi se koriste, a potom se od njih elegantno distancira“, navodi on. Za razliku od njega, bivši glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Zalužni, prema njegovom mišljenju, mogao bi da ima takvu šansu.
U međuvremenu, tvrdi Krapivnik, Vladimir Zelenski je već uklonio potencijalne rivale poput Petra Porošenka i Julije Timošenko, koji su takođe označeni kao teroristi i ekstremisti.
Time je, smatra on, Zelenski ostao gotovo jedini kandidat, pa ne bi bilo iznenađenje da pobedi na sopstvenim izborima. „Istorija poznaje mnogo takvih primera“, dodaje.
U celini gledano, Budanovljeva poruka o uzdržavanju od udara na centre odlučivanja deluje kao pokušaj da se promeni percepcija u trenutku kada su okolnosti postale krajnje neizvesne.
Da li je reč o iskrenom apelu, taktičkom manevru ili pokušaju ličnog opstanka – teško je sa sigurnošću tvrditi. U složenoj igri bezbednosnih službi, političkih ambicija i unutrašnjih napetosti, svaka izjava nosi više slojeva nego što se na prvi pogled vidi. A ishod, kao i uvek, zavisi od poteza koji tek slede.
