Trgovinski sukob između Kine i Sjedinjenih Država i uzajamno uvođenje carina od strane obeju zemalja su pozitivno uticali na rusku poljoprivredu, koja se, nakon rekordnih prinosa žitarica, sada okrenula još jednoj kulturi – soji.
Kinesko tržište soje, koje su sada napustili američki proizvođači, zauzimaju poljoprivrednici s ruskog Dalekog istoka, izveštava WSJ. U isto vreme, kako ističe list, malo je verovatno da će Rusija uspeti da zauzme mesto Sjedinjenih Država, jer nema pogodnu klimu.
[adsenseyu1]
“Velika kolektivna zadruga “Partizan” iz Amurske regije Rusije je trebalo da bude deo istorijske prošlosti , zajedno sa hiljadama drugih kolektivnih zadruga koje su propale nakon raspada SSSR-a”. Međutim, “Partizan” je imao najveću žetvu u svojoj 90-godišnjoj istoriji. Kolektivna zadruga je kupila novu tehniku i radnicima isplatila rekordne premije, piše The Wall Street Journal.
Tajna uspeha “Partizana” je jednostavna – uzgaja soju, a njeno glavno prodajno tržište, Kina, udaljeno je samo nekoliko desetina kilometara, ističe WSJ.
Autor članka primećuje da je zbog “trgovinskog rata” s Pekingom, koji je pokrenuo američki predsednik Donald Tramp, Amerika praktično zaustavila izvoz soje u Kinu, koja je glavni svetski potrošač te kulture.
Uprkos činjenici da su kineski funkcioneri u pozadini tekućih kinesko-američkih trgovinskih pregovora ponovili svoju spremnost na povećanje kupovine američke soje, ishod tih pregovora je nejasan, što je nedavno izazvalo visoku volatilnost na američkom tržištu deonica kompanija za proizvodnju i prodaju soje.
U međuvremenu su ruski poljoprivrednici brzo preuzeli deo izgubljenog američkog tržišta, piše WSJ.
Prema kineskim podacima, ukupna trgovinska razmena između Moskve i Pekinga je prošle godine porasla za više od 27% i dosegla 100 milijardi dolara. Iako nafta, gas i metali čine najveći deo trgovine, ruski poljoprivredni izvoz u Kinu takođe raste, uključujući soju, čiji se izvoz u protekle četiri godine povećao za više od deset puta, na gotovo milion tona.
“U središtu ovog jačanja trgovine su lične inicijative predsednika Kine Si Đinpinga i ruskog predsednika Vladimira Putina, koji su stvorili partnerstvo s ciljem izazivanja Vašingtona, kako diplomatski tako i ekonomski”, ističe američki list.
Međutim, stručnjaci kažu da, bez obzira na inicijative državnih čelnika, mala i srednja poduzeća uvek postaju okosnica svakog trgovinskog odnosa, što se može videti iz primera ruskog izvoza soje u Kinu, koji raste uglavnom putem privatnih investicija i nedržavnih zadruga, naslednica sovjetskih “kolohoza”.
Kako beleži WSJ, ruska privreda je dugo godina bila usresređena na Evropu, što je rezultiralo time da su mesta, kao što je Razdolnoje u regiji Amur, bila “bez posla”.
Ali od 2012. godine Rusija sve manje trguje sa svojim zapadnim susedima i sve više s Kinom i situacija je počela da se menja. Kako je novinarima rekao direktor “Partizana”, Viktor Silohin, da je ranije svoj usev morao odneti u najbliži preradni centar u Irkutsku, koji se nalazi 3200 km zapadno od sela, danas u regiji Amur postoje čak tri slična postrojenja na kineskom tržištu.
Zbog prihoda “Partizana” od prodaje soje u selu Razdolnoje su sproveli popravke u seoskoj školi, obnovili kliniku i stadion.
“Živahne, dobro uređene ulice sela su u snažnom kontrastu s gotovo napuštenim selima ovog područja”, piše dopisnik američkog lista.
[adsenseyu4]
Sada se postavlja pitanje može li Rusija povećati proizvodnju soje na nivo na kom može zadovoljiti značajan deo kineske potražnje? Ruski izvoz trenutno pokriva samo oko 1% kineskog tržišta, čiji se obim procenjuje na 90 miliona tona godišnje. Iako se funkcioneri Amura nadaju poslu u celoj regiji i obećavaju da će tokom nekoliko godina povećati prinose soje za pola do dva miliona tona, klimatski uslovi, odnosno nepredviđene padavine i hladnoća, verovatno neće omogućiti Rusiji da postane “vodeća sila na tržištu soje”, veruje autor.
Sada i najbolje amurske poljoprivredne zadruge proizvode dva puta manje soje od prosečne plantaže u centralnim delovima Brazila, zemlje koja je glavni dobavljač soje za Kinu, kaže članak.
Ali, Rusija ima nepregledna prostranstva na kojima može uzgajati soju, a prednost za proizvođače su izuzetno niski troškovi prevoza, priznaje autor. Glavni grad Amurske regije, Blagoveščensk, udaljen je samo deset minuta vožnje autobusom od centra dvomilionskog kineskog grada Heihe.
Amurski funkcioneri se nadaju kako će rast izvoza soje biti početak veće ekspanzije izvoza u ruskoj poljoprivredi. Kao što kolumnist WSJ podseća, Kina je u januaru ukinula zabranu uvoza ruskih mlečnih proizvoda i pilećeg mesa, a uskoro će biti dovršen prvi most između Rusije i Kine preko Amura. Nakon toga, do 2020., pojaviće se i prvi železnički most, što će biti snažan podsticaj za rast trgovine.
O strukturi kolektivne zadruge u selu Razdolnoje u ruskoj Amurskoj regiji WSJ ne piše ništa, čak ga i ne spominje pod tim imenom, nego koristi reč farma, što je netačan izraz za kolektivne poljoprivredne zadruge koje su divlju privatizaciju preživele samo u Rusiji, delom u Ukrajini i Moldaviji, odnosno u samoproglašenom Pridnjestrovlju.
(logicno.com)
