Evidentni su problemi sa snabdevanjem automobilske industrije delovima i sirovinama iz Rusije i Ukrajine, ali se iz dana u dan čini da je situacija na tržištu sve teža, a dešavanja na istoku Evrope bi potencijalno mogla da u potpunosti zaustave proizvodnju automobila.
Nakon krize sa pandemijom koronavirusa, koja je prouzrokovala i drugu krizu sa nestašicom mikročipova, rat između Rusije i Ukrajine mogao bi da bude najveći udarac na automobilsku industriju, pogotovo u Evropi.
Već su brojne fabrike u Nemačkoj privremeno obustavile svoj rad zbog nedostatka kablova iz Ukrajine, ali bi sankcije Rusiji mogle da dovedu do još većih problema.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Pored nestašice čipova i drugih gotovih proizvoda kao što je plastika (na čiju proizvodnju utiče promena cene nafte, a u prosečnom autu je ima čak 151 kg), obustava uvoza sirovina iz Rusije koje su neophodne za karoserije, motore, kočnice i baterije mogao bi da zaustavi evropsku automobilsku industriju.
Proizvodnja automobila na Starom kontinentu dosta zavisi od ruda koje se najviše kopaju i prerađuju u Sibiru i Uralu. Primera radi, Nemačka je do sada uvozila čak 44% nikla iz Rusije, zatim 41% titanijuma i 18% paladijuma.
Ako se desi da ovaj izvor presuši, to bi napravilo velike probleme državi koja godišnje proizvede čak 3,4 miliona automobila. Najgora stvar po Nemačku je što neka dobra alternativa i ne postoji.
Optimizam ipak postoji, jer proizvođači automobila u Evropi makar od nikoga ne zavise što se čelika tiče. EU godišnje proizvede 177 miliona tona, a nemački proizvođači 94% ove sirovine nabavljaju na tržištu Evropske unije. Ali, i tu ima jedna caka. Taj čelik se dobija od rude koja se većinom uvozi iz Rusije (42 posto) i Ukrajine (29 posto).
Čelik se u proizvodnji automobila koristi za skoro sve delove, a koliko je bitan govori i činjenica da ga u prosečnom vozilu ima oko 900 kilograma.
Automobilski brendovi se sve češće opredeljuju za aluminijum koji je lakši, pa doprinosi manjoj masi vozila u eri elektrifikacije i teških baterija. Rusija je i na tom polju značajan igrač, jer je drugi najveći proizvođač aluminijuma na svetu.
Kada pričamo o baterijama, za njihovu proizvodnju neophodan je nikl, a Rusija sama zadovoljava 7% svetske potražnje za ovom sirovinom.
Nikl je zapravo i važniji od litijuma, iako se baterije zovu litijum-jonske, a za proizvodnju baterija neophodne su velike količine. Alternativa postoji, ali su cene na tržištu prosto eksplodirale.
Kako piše Auto Klub, sankcije koje su evropske zemlje uvele Rusiji se još uvek ne odnose na sirovine, ali kako se situacija menja iz dana u dan, svi se plaše i ove mogućnosti.
Pored toga, postoji mogućnost i da Rusija obustavi izvoz ovih sirovina u EU, pa da ih po većoj ceni prodaju Kini. U slučaju da se ovaj lanac snabdevanja prekine, automobilska industrija u Evropi bi se prosto zaustavila.
