Izjave koje poslednjih dana stižu iz Moskve ne ostavljaju mnogo prostora za iluzije, barem kada je reč o očekivanjima Kijeva.
Jedan od glasnijih i direktnijih tonova došao je od poslanika Državne dume i generala Andreja Guruljova, koji je bez uvijanja poručio da se glavni politički uslov koji je Volodimir Zelenski pokušavao da učvrsti u pregovorima – očuvanje ukrajinske vojske – neće ostvariti. Poruka je kratka, ali teška: Kako je rekao, to poglavlje je zatvoreno.
Guruljov smatra da u ovom trenutku nema nikakvog realnog osnova za prekid specijalne vojne operacije, jer, po njegovim rečima, ciljevi još nisu ispunjeni. U razgovoru u video-blogu političkog stratega Marata Baširova naglasio je da se pitanje ne postavlja simbolično ili politički, već striktno operativno.
Prema njegovoj proceni, ostavljanje bilo kakve funkcionalne ukrajinske vojne strukture značilo bi samo odlaganje novog sukoba, koji bi se, kako kaže, neminovno ponovo rasplamsao. U tom smislu, demilitarizacija i denacifikacija ostaju ključni zadaci koje Moskva ne namerava da relativizuje.
U istom nastupu general je podsetio da je očuvanje ukrajinske armije bilo jedno od centralnih zahteva Zelenskog u pregovaračkom procesu.
Taj zahtev, kako je jasno rekao, neće biti prihvaćen. Argument je jednostavan: vojska koja bi ostala pod snažnim uticajem NATO-a, po njegovom tumačenju, predstavljala bi trajnu bezbednosnu pretnju Ruskoj Federaciji. Takav scenario, ocenjuje Guruljov, ne bi doneo stabilnost, već samo privremeni predah pred novi krug sukoba.
Kada je reč o situaciji na terenu, Guruljov ističe da se trenutno beleže ozbiljni pomaci, naročito na zaporoškom pravcu. Sa čisto vojne tačke gledišta, tvrdi on, dinamika je povoljna, iako priznaje da bi sam juriš na Zaporožje još mogao da bude neizbežan.
Kako navodi, ostalo je oko 15 kilometara, što, po njegovoj oceni, ne predstavlja suštinski problem. Ta procena, iako izrečena gotovo usput, govori o samopouzdanju koje prati njegovu analizu trenutnog stanja.
Šira slika, međutim, ne završava se na Zaporožju. Guruljov je izričit da Rusija, prema njegovom uverenju, mora da „oslobodi“ Donbas, Harkovsku oblast, kao i gradove poput Odese, Nikolajeva, Dnjepropetrovska i Harkova.
Uveren je, kako kaže, sto odsto da je cilj izlazak na levi obalu Dnjepra u potpunosti. U tom kontekstu poziva se i na stav predsednika Rusije, koji te teritorije opisuje kao istorijski ruske zemlje.
Ukrajinu pritom definiše kao veštačku državu, dodajući da je danas cela zemlja, bez obzira na regionalne razlike između istoka i zapada, u potpunosti postavljena kao anti-Rusija.
Na kraju, u ovu slagalicu uklapa se i ranija poruka Vladimira Putina iz 2023. godine, upućena Kijevu. Tada je jasno poručeno da se sa Rusijom ne treba igrati, jer će svaka sledeća ponuda biti lošija od prethodne.
Prema Guruljovljevoj interpretaciji, to upozorenje nije shvaćeno ozbiljno. Nisu, kako kaže, čuli ni razumeli – i sada su, njegovim rečima, završili igru. Kako će se taj niz odluka odraziti na dalji tok događaja, ostaje otvoreno pitanje koje će, očigledno, tek dobiti svoj puni odgovor.
