Vladimir Putin je, prema tvrdnjama britanske agencije Rojters, spreman da razmotri kraj sukoba u Ukrajini – ali pod vrlo jasnim i čvrsto definisanim uslovima.
Pozivajući se na tri izvora upoznata sa pregovorima, Rojters navodi da ruski predsednik ne traži samo taktičko zatišje već i stratečke garancije koje bi obavezale vodeće zapadne sile.
Centralna tačka ruskih zahteva, kako tvrde izvori iz Moskve, jeste potpisana garancija da se NATO neće širiti ka istoku. Ukratko – bez članstva Ukrajine, Gruzije, Moldavije i ostalih bivših sovjetskih republika u zapadnom vojnom savezu.
Ovaj stav nije nov, ali je sada formulisan preciznije nego ikada ranije. Kremlj traži konkretno – na papiru, sa potpisima i pečatima.
Visoki ruski zvaničnik koji je govorio za Rojters, pod uslovom anonimnosti, istakao je da „Putin jeste spreman na mir, ali ne po svaku cenu“. Prema tom izvoru, Moskva očekuje da uz garancije o NATO širenju dođe i do ukidanja dela sankcija, rešenja pitanja zamrznute ruske imovine na Zapadu, kao i jasno definisane neutralnosti Ukrajine.
Takođe, Kremlj insistira na zaštiti stanovništva koje govori ruski jezik u okviru ukrajinske teritorije.
Tri različita izvora saglasna su da se u Kremlju ne planira nikakvo povlačenje pod pritiskom. Naprotiv, vlast u Moskvi veruje da može nastaviti vojnu kampanju bez krajnjeg roka, bez obzira na aktuelne ekonomske mere i međunarodnu izolaciju. Poruka je jasna: vreme ne radi protiv Rusije, bar prema sopstvenom uverenju.
Međutim, postoji i druga strana priče. Jedan od izvora posebno je naglasio da Putin sve manje pokazuje spremnost na kompromis kada je reč o teritorijama. U fokusu su četiri ukrajinska regiona na istoku, koje Rusija vidi kao deo svoje sfere uticaja. Po ovom pitanju, fleksibilnost je svedena na minimum.
U međuvremenu, iz Kijeva stiže jasan i odlučan odgovor: Ukrajina ne prihvata da Moskva odlučuje o njenoj budućnosti. Ulazak u NATO ostaje prioritet, a vlasti u Kijevu traže dodatne bezbednosne garancije od Zapada – kako bi se obeshrabrile eventualne buduće ofanzive sa istoka.
Što se tiče same Alijanse, iz Brisela je više puta ponovljeno da se politika „otvorenih vrata“ neće menjati zbog pritiska. Ipak, na konkretno pitanje Rojtersa – da li bi NATO mogao da formalno odbaci članstvo Ukrajine, Gruzije i Moldavije – portparol nije dao odgovor. Tišina u ovom slučaju govori mnogo.
Ovakav razvoj događaja jasno pokazuje da ni jedna strana ne želi da izgubi lice. Rusija ne traži samo vojnu ili teritorijalnu prednost, već i političku potvrdu svog statusa. Sa druge strane, Ukrajina ne želi da prepusti svoju budućnost pregovorima koji se vode van njenih granica.
I dok svet iščekuje mogući pomak u diplomatskim kanalima, sve ukazuje na to da pravi dogovor – ako uopšte dođe – neće biti plod spontane dobre volje, već pažljivo iznuđen kompromis sa obe strane. Do tada, šahovska partija ostaje otvorena.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
