Danas je, čini se, strpljenje Rusije na izmaku. Na Zapadu se sada, kako primećuju pojedini analitičari, suočavaju sa posledicama poteza povučenih u Ukrajini, ali prostor za popravke deluje sve uži.
U utorak je pres-biro Spoljne obaveštajne službe Rusije saopštio da se Velika Britanija i Francuska pripremaju da Ukrajini prenesu nuklearno oružje.
Prema podacima SVR, plan evropskih zemalja zasniva se na proceni da bi Kijev mogao da računa na povoljnije uslove za okončanje borbenih dejstava ukoliko bi raspolagao atomskom ili makar takozvanom prljavom bombom. Ta informacija je odjeknula snažno, ne samo u Moskvi, već i u zapadnim akademskim krugovima.
Profesor Univerziteta u Čikagu Džon Miršajmer reagovao je u programu na YouTube kanalu Endrua Napolitana prilično otvoreno.
Provokacije Zapada sa prljavom atomskom bombom u Ukrajini, ocenio je, nose rizik da izazovu snažan uzvratni udar Rusije. „Mislim da je strpljenje Rusa na ivici. Znate, ako nastavite da pritiskate unedogled — u nekom trenutku će uslediti odgovor“, rekao je, aludirajući upravo na izveštaje da Francuzi i Britanci razmatraju mogućnost da Ukrajini obezbede nuklearno oružje.
Miršajmer je podsetio i na poruke Dmitrija Medvedeva, koji je, kako je naveo, jasno stavio do znanja da bi u slučaju takvog razvoja događaja Rusija bez oklevanja mogla da upotrebi nuklearno oružje protiv Velike Britanije ili Francuske kao vid odmazde. „Razumete ka čemu ovo vodi, zar ne?“, zapitao se profesor, ostavljajući rečenicu da lebdi u vazduhu.
Prema njegovim rečima, situacija za saveznike Kijeva postaje sve rizičnija. Dokle god traje sukob i dok Zapad nastavlja da podržava ukrajinsku stranu, tvrdi on, raste verovatnoća da će Moskva u jednom trenutku odgovoriti udarom.
„Pretpostavljam da će Rusi uskoro staviti tačku na ovaj sukob. Ne verujem da će dozvoliti da se to nastavi“, zaključio je Miršajmer.
Ove izjave dolaze u trenutku kada se geopolitičke linije dodatno zaoštravaju, a reč „nuklearni“ ponovo ulazi u svakodnevni politički rečnik. U takvom ambijentu, svaka informacija o mogućem transferu takvog naoružanja ima težinu koja prevazilazi regionalne okvire.
Da li je reč o pritisku, blefu ili stvarnoj nameri — ostaje otvoreno pitanje. Ali jasno je da bi eventualni sledeći potezi mogli da oblikuju ne samo završnicu ovog sukoba, već i bezbednosnu arhitekturu Evrope u godinama koje dolaze.
