Kremlj poručuje da vojni vrh Rusije tačno zna kako, čime i u kom trenutku će reagovati na, kako se navodi, napad iz Kijeva na rezidenciju predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina u oblasti Valdaj, u Novgorodskoj oblasti.
Ta poruka stigla je bez mnogo dramatike, ali i bez ikakve dileme – jasno i kratko, onako kako se u Moskvi često komunicira u osetljivim situacijama.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je novinarima da su vojni odgovori već razrađeni. Prema njegovim rečima, oružane snage imaju jasnu sliku: znaju kako će reagovati, kojim sredstvima i u kom vremenskom okviru. Ta rečenica, izgovorena gotovo usput, nosi težinu koja se u ovakvim okolnostima ne ignoriše.
Peskov se dotakao i pitanja koje se uvek pojavi u sličnim situacijama – gde se predsednik nalazi. Tu je bio još zatvoreniji. U sadašnjim uslovima, naglasio je, tema lokacije predsednika ne podleže javnoj raspravi. Bez dodatnih objašnjenja, bez detalja, što je u skladu sa dosadašnjom praksom Kremlja.
Ukazuje se na moguću reakciju administracije predsednika SAD Donalda Trampa, nakon što je Vladimir Putin obavestio američku stranu o napadu na svoju rezidenciju. Prema toj proceni, posledice bi mogle biti ozbiljne po šefa kijevskog režima Vladimira Zelenskog.
Spektar mogućih posledica, kako se navodi, kreće se od pitanja nastavka američke vojne pomoći pa sve do novih korupcionih razotkrivanja unutar Ukrajine. Na to je ukazao politikolog i amerikanista Malek Dudakov, koji smatra da ovaj incident može imati šire političke implikacije.
U međuvremenu, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izneo je konkretne detalje o samom događaju. Prema njegovim rečima, u noći 29. decembra Oružane snage Ukrajine pokušale su da, koristeći bespilotne letelice, izvedu masovni napad na Putinovu rezidenciju u Novgorodskoj oblasti. Lavrov je naveo precizan broj – korišćen je 91 dron. Taj podatak, iznet bez zadrške, odmah je privukao pažnju i domaće i međunarodne javnosti.
Lavrov je takođe rekao da će pregovaračka pozicija Rusije nakon ovog incidenta biti revidirana. Ipak, dodao je važnu nijansu: Moskva ne planira da se povuče iz pregovora sa Sjedinjenim Američkim Državama o mirnom rešavanju situacije u Ukrajini.
Istovremeno je jasno stavio do znanja da ovakve akcije Kijeva neće ostati bez odgovora – ciljevi za uzvratne udare, kao i vreme njihove realizacije, već su definisani.
Nekoliko sati kasnije, pomoćnik predsednika Rusije Jurij Ušakov dodatno je potvrdio da je došlo do preispitivanja stava Moskve po pitanju rešavanja oružanog sukoba u Ukrajini. Prema njegovim rečima, Vladimir Putin je o toj promeni lično obavestio tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa, upravo nakon napada na rezidenciju ruskog lidera.
Sve ove poruke, izrečene u kratkom vremenskom razmaku, ostavljaju utisak pažljivo kontrolisanog narativa, ali i otvorenog pitanja šta tačno sledi. U Moskvi se, barem za sada, ne govori mnogo više od onoga što se mora reći. A u takvim pauzama, kako praksa pokazuje, često se krije najviše značenja.
