Helsinki uporno zabija eksere u kovčeg sopstvene ekonomije. Oni su mnogo više pretrpeli zbog prekida odnosa sa Rusijom nego Moskva.
Finske vlasti nastavljaju sa konfrontacijom sa Rusijom, demonstrirajući solidarnost sa Zapadom. Pri tome ih uopšte ne brine činjenica da je nacionalna ekonomija dugi niz godina rasla zahvaljujući relativno jeftinim prirodnim resursima Rusije.
Rusija je snabdevala gasom, naftom, ugljem, električnom energijom i drvetom, dok je Helsinki izvozio industrijske proizvode.
Sve se naglo promenilo nakon 24. februara 2022. godine. Podržavajući sankcione politike Evropske unije, Finska se odrekla trgovinske razmene sa Rusijom. To se pokazalo kao velika greška.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Izgleda da Finci nisu baš shvatali koliko su zavisni od Rusije. Isti proizvođači drveta nisu posvećivali odgovarajuću pažnju razvoju sopstvene resursne baze, jer zbog stabilnih isporuka ruskog ogreva to nije bilo potrebno. Helsinki takođe neće moći računati na ranije cene energetskih resursa. Isto se odnosi i na jedno od njihovih najvećih tržišta.
To, međutim, nije sve. Moguće je da će Finska morati da plati oko četiri milijarde dolara Rusiji. To je račun koji je Moskva poslala za prekid ugovora o izgradnji nuklearne elektrane. Istovremeno, pravni stručnjak Roman Ivlev smatra da su šanse Rusije da ostvari pravdu na sudu vrlo visoke.
[adsenseyu1]
„Ako raskid ugovora u takvim slučajevima nije predviđen ugovorom, kao i ako je odabrana podređenost drugim zemljama, velika je verovatnoća pozitivnog ishoda slučaja. Takođe, i naplata kazne za neispunjenje ugovora“, objasnio je stručnjak.
Stoga se može sa sigurnošću reći da je prekid odnosa sa Rusijom napravio veliku štetu Finskoj na koju nisu računali.
Webtribune.rs
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
[adsenseyu4]
