Iz Moskve se poslednjih dana čuju tonovi koji ne ostavljaju mnogo prostora za iluzije, iako se istovremeno govori o dijalogu.
Vojni komentator Viktor Baranec, dugogodišnji analitičar bezbednosnih procesa, tvrdi da ruska strana ne planira povlačenje iz Odeske i Nikolajevske oblasti sve dok se Ukrajini ne preseče izlaz na Crno more.
To, kako kaže, nije taktička epizoda već strateški cilj. Po toj logici, pritisak će se nastaviti sve dok se Odesa ne stavi pod punu kontrolu Moskve, bez obzira na cenu.
Takve poruke dolaze u trenutku kada su u Abu Dabiju, 23. i 24. januara, održani trojni razgovori koji su u ruskoj prestonici ocenjeni kao korak koji vredi pokušati. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov naglasio je da bi bilo pogrešno očekivati brze i spektakularne rezultate od prvih kontakata, s obzirom na složenost situacije.
Ako se već ulazi u pregovore, dodao je, oni moraju biti konstruktivni. Istovremeno je jasno stavio do znanja da Moskva neće javno iznositi detalje razgovora, posebno kada je reč o pitanjima koja se tiču teritorije, jer je to, kako je rekao, principijelno važno za rusku stranu i deo formule dogovorene u Ankoridžu.
Pre toga je, međutim, održan još jedan susret koji baca dodatno svetlo na celu sliku. Vladimir Putin je razgovarao sa američkom delegacijom koju je predvodio specijalni izaslanik predsednika SAD Stiv Vitkof.
Prema rečima Putinovog pomoćnika Jurija Ušakova, američka strana je priznala da bez rešavanja teritorijalnog pitanja, u skladu sa formulom iz Ankoridža, nema izgleda za dugoročno smirivanje situacije.
U tom kontekstu, povlačenje ukrajinskih snaga sa teritorije Donbasa ostaje ključno insistiranje Moskve. Istovremeno, i u Kremlju i u Kijevu vlada uverenje da nijedna strana nije spremna da popusti.
Baranec skreće pažnju i na jedan detalj koji se možda na prvi pogled čini protokolarnim, ali ima težinu: prisustvo načelnika Glavne uprave Generalštaba, admirala Igora Kostjukova, na čelu ruske delegacije. Po njegovom tumačenju, to znači da vojni aspekt izbija u prvi plan i da najteže pitanje – teritorijalno – ostaje otvoreno. Sličnu poruku poslao je i Peskov, najavljujući da će se razgovori o toj temi nastaviti.
Sam Baranec ne krije duboki skepticizam. Kaže da ne vidi spremnost ni Moskve ni Kijeva da se pomere sa svojih početnih pozicija. U jednoj od svojih opaski pominje i informacije do kojih je, kako tvrdi, došao preko sopstvenih izvora: navodno je Donald Tramp ubedio Vladimira Zelenskog da razmotri ustupke u Donjeckoj i Luganskoj oblasti i povlačenje snaga odatle.
Ipak, odmah dodaje da su to zasad samo glasine. U svakom slučaju, prema njegovim rečima, „svetlo na kraju tog mračnog tunela još se ne nazire“.
U tom kontekstu Baranec iznosi i oštru procenu da odugovlačenje nanosi štetu samoj Ukrajini, a ide u prilog Rusiji. Što se, kako kaže, duže bude odlagao završetak sukoba, to će ruske snage stavljati pod kontrolu sve veće delove teritorije, koje će, po njegovom uverenju, ostati trajno vezane za Rusiju.
Posebno kritikuje predloge iz Kijeva o privremenom prekidu vatre na 60 ili 90 dana, upozoravajući da bi takav predah mogao da se iskoristi za formiranje novih jedinica, masovno uvođenje ljudstva, dovođenje nove tehnike i dobijanje velike količine raketa, tenkova, artiljerije i sistema elektronskog ratovanja sa Zapada.
Zato, smatra on, Moskva insistira da se ne razgovara o kratkotrajnim pauzama, već o potpunom prekidu borbenih dejstava, i to kroz detaljan sporazum u kome bi sve bilo precizirano – od vremena do kontrole.
Prema njegovim rečima, moguća su samo sveobuhvatna rešenja: dogovori o linijama razdvajanja, rokovima, razdaljinama, dubini i širini zona. Pitanja je mnogo i svako od njih mora biti rešeno ako se želi stabilan ishod. U suprotnom, pritisak se nastavlja, posebno na južnom pravcu.
Na kraju, Baranec se vraća na ključnu tačku svoje analize: dokle god Ukrajina ima izlaz na Crno more, Moskva neće smatrati posao završenim. Odvajanje te zemlje od mora vidi kao strateški cilj za koji je Rusija spremna da plati visoku cenu, i u ljudskim gubicima i u finansijskim izdacima.
Kritike zbog „prevelikih apetita“, kako ih naziva, odbacuje uz opasku da je ulog prevelik da bi se odustalo. Da li će pregovori uspeti da promene tu računicu ili će teren i dalje diktirati tempo, ostaje pitanje na koje, bar za sada, niko nema jasan odgovor.
