U novembru 2020. godine, konvoj koji je prevozio jednog od najvažnijih iranskih nuklearnih naučnika, Mohsena Fakhrizadeha, našao se pod jakom vatrom.
Naučnik je ubijen, a utvrđeno je da je ubijen automatskim oružjem kojim se, preko sistema veštačke inteligencije, upravljalo daljinski.
Bi-Bi-Si piše da takvo ubistvo, precizan atentat na pokretnu metu i bez ikakvih drugih žrtava, zahteva veliku obaveštajnu akciju na terenu.
Istovremeno, sumnja se da iza akcije stoji izraelska tajna služba Mosad.
Posle atentata, iranski ministar obaveštajnih službi Mahmud Alavi tvrdio je da su snage bezbednosti dva meseca pre ubistva upozorile na planove za ubistvo naučnika, na tačnoj lokaciji gde se atentat na kraju dogodio.
Alavi je rekao da je osoba koja stoji iza atentata bio pripadnik vojske i indirektno je implicirao da bi počinilac mogao biti neko iz IRGC-a, Korpusa garde islamske revolucije.
To je najelitnija iranska vojna jedinica.
Da je to bio slučaj, to bi značilo da je agent IRGC-a morao da bude na visokoj poziciji, do te mere da je uklonio tragove Alavijevog upozorenja i imao informaciju o tačnom datumu, vremenu i lokaciji gde će naučnik biti na kom vreme.
Bi-Bi-Si ističe da je ubijeni Fakhrizadeh bio i pripadnik IRGC-a.
Njihovi izvori iz zatvora u Teheranu, gde se nalaze brojni osuđenici za špijunažu u korist stranih država, kažu da su u zatvoru i neki visoki zvaničnici IRGC.
Iranske vlasti ne objavljuju njihova imena jer ne žele da ukaljaju ugled Revolucionarne garde.
Bivši obaveštajac je rekao novinarima da su strane agencije takođe prikupile informacije protiv velikog broja iranskih ambasadora i komandanata IRGC-a.
On je dodao da su među osetljivim informacijama prikupljene čak i informacije o njihovim odnosima sa ženama, kako bi bile ucenjene da pristanu na saradnju sa stranim špijunima.
Podsećaju na slučaj iz januara 2018. godine kada je nekoliko muškaraca usred noći upalo u skladište u blizini Teherana.
Unutra su bila 32 sefa, ali izgledalo je da su napadači tačno znali gde traže.
Tokom sedam sati, istopili su brave na 27 sefova i uzeli neverovatnih pola tone strogo poverljivog materijala o nuklearnom programu Teherana.
Bila je to jedna od najgorih krađa poverljivih informacija, ali Iran se nije oglašavao.
Samo tri meseca kasnije, dve hiljade kilometara dalje, u Tel Avivu, Izrael, pojavili su se poverljivi materijali.
Tadašnji izraelski premijer Benjamin Netanjahu izneo je informaciju javnosti rekavši da je reč o nedvosmislenim dokazima koje je prikupila tajna služba Mosada, a iranska strana je tvrdila da je reč o falsifikovanom dokumentu i da se incident nikada nije dogodio.
Ali sredinom prošle godine, poslednjeg dana na funkciji, bivši iranski predsednik Hasan Rohani potvrdio je da je Izrael ukrao dokumente iz iranskog nuklearnog programa i predao ih tadašnjem predsedniku SAD Donaldu Trampu.
On je istakao da se ime dr Fakhrizadeha, koji je ubijen dve godine kasnije, ne sme zaboraviti.
Čitava lista ubijenih tokom dve decenije
Tokom protekle dve decenije u Iranu je ubijen značajan broj naučnika, posebno onih koji su povezani sa nuklearnim programom, a zabeležene su i brojne sabotaže nuklearnih i vojnih objekata.
Iranske vlasti su uglavnom bile neuspešne u pronalaženju odgovornih, ali su 2013. uhapsile nekoliko visokih zvaničnika IRGC-a zbog navoda o vezama sa Mosadom, koje nikada nisu dokazane.
Jedan od optuženih bio je viši oficir zadužen za kontraobaveštajnu borbu protiv Izraela.
Iran ga je prećutno osudio na smrt i pogubio bez prisustva javnosti.
Prošle godine je bivši predsednik Mahmud Ahmadinedžad potvrdio da se Mosad infiltrirao u iranske obaveštajne službe.
„Da li je za vas normalno da je visoki oficir zadužen za kontrolu izraelskih špijuna, na poziciji da nadgleda izraelske planove protiv Irana, zapravo izraelski agent?! rekao je on ljutito.
Izrael veoma retko komentariše postupke svoje tajne službe.
„Ja sam protiv svakog publiciteta, ako hoćeš da pucaš, pucaj, ali nema razgovora. Mosadova reputacija je zasnovana na fantastičnim operacijama koje su vođene u tajnosti“, rekao je bivši ministar odbrane i penzionisani izraelski general Amos Gilad.
Iranske vlasti su zabrinute što je Mosad došao do najviših zvaničnika.
Bivši iranski ministar obaveštajnih službi Ali Junesi, jedan od bivših Rohanijevih savetnika, rekao je za Bi-Bi-Si da je Mosadov uticaj na Iran toliko jak da bi svaki visoki zvaničnik u zemlji trebalo da bude zabrinut za svoj život i bezbednost.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
(jutarnji list)
