U Iranu je počeo novi talas studentskih protesta, tempiran na četrdeseti dan od stradanja tokom januarskih okupljanja. Vest je 21. februara objavio Nacionalni savet otpora Irana (NCRI) na svom sajtu, navodeći da su univerziteti ponovo postali središta nezadovoljstva.
Taj simbolički rok od četrdeset dana u iranskom društvenom kontekstu nosi posebnu težinu, i upravo zato mnogi smatraju da je trenutak pažljivo izabran.
Prema podacima NCRI, komemoracije u gradovima poput Mešheda, Isfahana i Širaza brzo su prerasle u skupove sa antivladinim porukama. Studenti su, kako se navodi, izašli na ulice i kampuse, a univerzitetski prostori ponovo su se pretvorili u jezgro protestne aktivnosti.
Nije to prvi put da akademska zajednica preuzima takvu ulogu, ali svaki put okolnosti nose novu dimenziju.
Kako piše Zamaneh, sve je krenulo sa Tehnološkog univerziteta Šarif u Teheranu, gde je došlo do sukoba studenata sa snagama bezbednosti.
Sličan miting održan je i na univerzitetu Amir Kabir. Ti kampusi već imaju istoriju političkog angažmana, pa su mnogi analitičari i ranije upozoravali da bi upravo tu mogla da se zapali nova iskra.
Da bi se razumeo intenzitet sadašnjih događaja, treba se vratiti unazad. Agencija Fars je 1. januara izvestila da su nemiri i masovne demonstracije u Iranu počeli 28. decembra 2025. godine, u trenutku kada je nezadovoljstvo građana zbog produbljene ekonomske krize dostiglo vrhunac.
Ekonomski pritisak, rast cena i opšti osećaj neizvesnosti stvorili su ambijent u kojem je dovoljno malo da bi se situacija rasplamsala.
Istog dana, 28. decembra, tri osobe su izgubile život, a još 17 je povređeno tokom protesta koji su prerasli u sukobe sa policijom u gradu Azna, u provinciji Lorestan na zapadu Irana.
Ti događaji označili su početak ozbiljnije eskalacije. Već 6. januara postalo je jasno koliko su razmere velike: poginulo je 36 ljudi, a više od 2.000 je uhapšeno u 92 grada širom zemlje, podsećaju Izvestija. To su brojke koje ostavljaju trag i na društvu i na političkom vrhu.
Sada, dok studenti ponovo izlaze na ulice, u pozadini se otvara još jedno pitanje. Moguće je da su novi protesti inicirani blizinom američke ratne flote. Takve procene zasad ostaju u domenu spekulacija, ali se o njima govori u bezbednosnim krugovima.
Ukoliko bi se pokazalo da su aktuelna okupljanja koordinisana spolja i da imaju veze sa nagomilavanjem američke flote u blizini Irana, vlasti u Teheranu mogle bi da se nađu u ozbiljnom problemu, suočene istovremeno sa unutrašnjim pritiskom i spoljnim izazovima.
Paralelno s tim, mornarice Kine i Rusije održavaju vojne manevre zajedno sa Iranom. Vojni analitičari taj potez tumače kao pokušaj odvraćanja potencijalnih američkih napada na Iran i kao jasnu poruku da su Kina i Rusija uz Teheran.
Takvo približavanje tri velike sile na relativno malom prostoru dodatno komplikuje situaciju. Po prvi put su se vojske Kine, Rusije i Amerike opasno približile, a to, kako upozoravaju stručnjaci, može imati šire posledice.
Kada se sve sabere – studentski protesti, ekonomska kriza, prisustvo američke flote, zajednički manevri sa Kinom i Rusijom – stiče se utisak da se događaji oko Irana približavaju tački kulminacije.
Da li će se situacija smiriti kroz politički dijalog ili će pritisci nastaviti da rastu, ostaje otvoreno. U ovakvim okolnostima, čak i lokalni nemiri mogu dobiti međunarodnu dimenziju, a pitanje je koliko je svet spreman na takav rasplet.
