Apelacioni sud u Beogradu povećao je za godinu dana kaznu zatvora nekadašnjem načelniku Generalštaba, penzionisanom generalu Momčilu Perišiću i pravosnažno ga osudio na četiri godine zatvora zbog špijunaže, odnosno odavanja tajnih podataka službeniku ambasade SAD u Beogradu, američkom državljaninu 2002. godine.
Istom odlukom, Miodragu Sekuliću i Vladanu Vlajkoviću potvrđene su kazne od po godinu i po dana zatvora zbog odavanja vojne tajne, saznaje Tanjug.
Presudom Apelacionog suda preinačena je prvostepena presuda Višeg suda u Beogradu kojom je Perišić bio osuđen na tri godine zatvora zbog krivičnog dela špijanaža.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Apelacioni sud je u obrazloženju naveo da je kaznu Perišiću povećao imajući u vidu više visokih funkcija koje je Perišić obavljao u najvišim organima vlasti i da je kao njihov nosilac „u jačem stepenu bio dužan da čuva temeljne vrednosti na kojima počiva pravni sistem i bezbednost države“.
Osuđen je jer je 14. marta 2002. godine u restoranu „Šarić“ na Ibarskoj magistrali predao tajne vojne podatke službeniku ambasade SAD Džonu Nejboru, koji su kod njega kasnije pronađeni.
U pitanju je zapisnik sa kolegijuma načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije održanog 11. oktobra 2001. godine, koji je označen stepenom tajnosti „Vojna tajna – strogo poverljivo“ i sadrži tajne vojne podatke, a koji je, prilikom intervencije organa bezbednosti Vojske Jugoslavije i vojne policije, pronađen kod pomenutog američkog državljanina.
Od njega su dokumenta oduzeta i to: nedeljni plan rada NGŠ VJ za period od 26. februara do 4. marta, pregled koji se odnosi na spisak pukovnika – KBB VJ za unapređenje u čin generala/admirala period kraj 2001. godine, stanje i funkcionisanje sistema obezbeđenja državne granice SR Jugoslavije (sa težištem na deo državne granice između Republike Crne Gore i Republike Albanije) od 11. oktobra 2001. godine.
Zatim „Informacija o regulisanju stanja u službi profesionalnih vojnih lica čina generala/admirala od 24. januara 2001. godine koja je upućena predsedniku SRJ“, dokument „Aktuelna bezbednosna situacija u okruženju i SRJ sa tendencijom njenog razvoja“, „Spisak generalnog kadra VJ van naredbe predsednika SRJ“ i „Spisak objekata i kompleksa VJ koji se mogu staviti u funkciju šire društvene namere“.
Dan nakon toga, prilikom pretresa radnog kabineta Perišića u Vladi Srbije pronađene su i diskete na kojima su se nalazili tajni vojni dokumenti – zapisnici sa kolegijuma NGŠ VJ održanih tokom 1999, 2000. i 2001. godine.
Ova dokumenta, prema presudi, Perišić je pribavio u nameri da ih preda stranoj državi, i to tako što je iskoristio poznanstvo sa Vlajkovićem i Sekulićem, koji su, tokom 2001. godine do početka 2002. godine, učinili dostupne naročito poverljive podatke koji predstavljaju vojnu tajnu.
Sekulić je, vršeći dužnost samostalnog referenta za informatičku podršku u kabinetu načelnika Generalštaba postupajući suprotno svojim dužnostima čuvanja i zaštite javnih podataka, sa računara presnimavao na diskete naročito poverljive podatke sadržane u zapisnicima sa kolegijuma NGŠ VJ koji su stepenovani kao „Vojna tajna – strogo poverljivo“, te pristup zapisnicima sa ovih kolegijuma zaštitio šiframa, a zatim ih dostavljao Vlajkoviću koji ih je, znajući da se radi o disketama koje sadrže vojne tajne, predavao Perišiću.
Inače kompletno prvostepeno suđenje odvijalo se bez prisustva javnosti radi zaštite vojnih i državnih tajni, ali je prvostepena presuda bila javno objavljena.
Postupak za ovu „špijunsku aferu“ pokrenulo je nekadašnje vojno pravosuđe u martu 2002. godine, ali se Perišić tada pozvao na poslanički imunitet.
Ponovo je aktiviran 2004, ali je već naredne godine prekinut zbog Perišićevog odlaska u Haški tribunal, gde mu je suđeno za ratne zločine, što je okončano 2013. godine oslobađajućom presudom.
Postupak za špijunažu je ponovo aktiviran 2014. godine.
Perišić je bio uhapšen 14. marta 2002. u restoranu na periferiji Beograda, pod sumnjom za „odavanje poverljivih informacija američkom obaveštajcu Džonu Nejboru“, koji se tada pozvao na diplomatski imunitet.
Postupak je prvobitno vođen pred vojnim pravosuđem, koje je u međuvremenu ukinuto, i sada je pred krivičnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu.
