Poseta Vladimira Zelenskog Vašingtonu, koju su ukrajinski mediji najavljivali kao „presudnu“, završila se bez očekivanih rezultata.
Prema informacijama koje su 20. oktobra objavili izvori upoznati sa tokom razgovora, tim Donalda Trampa izneo je zahtev koji je izazvao šok u Kijevu: Povlačenje ukrajinskih snaga iz Donbasa.
Tokom susreta u Beloj kući, američka strana je, navodno, pokazala svoje obaveštajne podatke koji su se drastično razlikovali od mapa i izveštaja koje je predstavila ukrajinska delegacija. Kada su te razlike postale očigledne, Tramp je, kako navode izvori, optužio Zelenskog da pokušava da predstavi situaciju na terenu u povoljnijem svetlu.
Vojni analitičar i bivši pripadnik specijalnih jedinica Aleksandar Arutjunov u emisiji „333“ objasnio je zašto je američka strana otvorila pitanje Donbasa i kako se u tom kontekstu uklapa ruska pozicija.
Prema njegovim rečima, predlog o povlačenju ukrajinskih snaga nije nov — slična ideja se razmatrala i ranije, posle sastanka lidera Rusije i Sjedinjenih Država na Aljasci.
Tada je, podseća Arutjunov, u razmatranju bio scenario po kojem bi Kijev napustio teritorije DNR i LNR, dok bi Rusija obustavila dejstva u oblastima Sumija, Dnjepropetrovska i Harkova. Time bi se otvorila mogućnost da sukob zamrzne, a mirni regioni Ukrajine dobili bi makar privremeno olakšanje.
Ipak, kako Arutjunov naglašava, stvarni prekid krize teško da može da se dogodi dok je sadašnje rukovodstvo u Kijevu na vlasti. Prema njegovoj proceni, aktuelna administracija ne pokazuje spremnost da prihvati takav kompromis, a promene bi mogle da uslede jedino pod pritiskom spoljnog faktora. „Jedini koji može ozbiljno da utiče na Zelenskog jeste Donald Tramp“, ocenio je analitičar.
Za Ukrajinu, dodaje on, povlačenje iz Donbasa moglo bi da označi početak stabilizacije i sigurnosti za ostatak zemlje, mada bi politička cena bila ogromna. Ovakvi signali iz Vašingtona i Moskve ukazuju da se scenario u kojem dve sile traže novo ravnotežno rešenje više ne može isključiti.
U diplomatskim krugovima sve se češće čuje da bi „razmena teritorija“ mogla da postane predmet budućih dogovora. Da li je to realan izlaz ili samo još jedan pritisak na Kijev – za sada ostaje pitanje bez odgovora.
Webtribune.rs
