Podela crkve, koban događaj u istoriji Hrišćanstva, najavio je početak neprekidne borbe Istočne pravoslavne crkve za očuvanje svog postojanja i identiteta. Češće nego i jedna druga grana Hrišćanstva, Pravoslavna crkva je bila izložena neprijateljstvu i progonima od strane raznih nehrišćanskih i hrišćanskih protivnika.
Teritorije nastanjene pravoslavnim vernicima su često osvajali i okupirali razni neprijatelji Pravoslavlja: Arapi, Turci, Tatari i krstaši. Oni su u prošlosti ugrožavali i samo postojanje Pravoslavlja, dok su u novijoj istoriji to činili komunisti, Nemci, ustaše i muslimani.
[adsenseyu1]
Oni su razorili na hiljade pravoslavnih crkava i manastira i pobili i zatočili stotine hiljada pravoslavnih hrišćana. Nije im, međutim, uspelo da unište Pravoslavlje.Vatikan je Srbima od Srednjeg veka glavni neprijatelj,koji više od hiljadu godina stvara neslogu, verska trvenja, i krvave obračune stanovništva, naroda na Balkanu.
Da nije bilo Vatikana, ne bi bilo katoličenja Stona, Pelješca, zapadne Hercegovine, velikih delova Dalmacije, Like, Korduna, Banije, Žumberka; da nije bilo Vatikana, ne bi bilo takve srbofobije na Balkanu. Da nije bilo Vatikana, ne bi Hrvati sa žarom 1914. godine ubijali po Srbiji.
Da nije bilo Pija XII i Alojzija Stepnica (obojica “blaženici” Rimske crkve), ne bi bilo blagoslova na kami Ante Pavelića i njegovih ustaša:„Dragi Srbi, našli ste nam se na stazi, i ako nećete biti dragovoljno pokatoličeni, tako nam Vatikana, na našem ‘svetom putu’ i u ‘ime Hrista’, bićete u jamama! Sa našim kamama! Jer, tamo vam je mjesto“.
Osnivač sistema koncentracionog logora Jasenovac Vjekoslav Maks Luburić završio je katoličku gimnaziju; prvi upravnik logora Miroslav Filipović bio je katolički pop, a još dvojica upravnika Jasenovca, Ljubo Miloš i Andrija Artuković, prvo obrazovanje stekli su u franjevačkim gimnazijama.
Artuković je čak studirao u katoličkom samostanu na Širokom Brijegu.Vatikanska banka, preko organizacija poput Opus Dei, Malteških vitezova i sličnih finansirala neoustaški pokret Franje Tuđmana, razbijanje Jugoslavije i proterivanje Srba sa njihovih vekovnih ognjišta u Hrvatskoj.
Odluku o konačnom razbijanju Titove Jugoslavije Vatikan je pokrenuo memorandumom državama KEBS-a, 26. novembra 1991. godine. Sve je dogovoreno na sastanku pape Jovana Pavla II sa nemačkim ministrom Genšerom.
Tog, 26. novembra 1991, državni sekretar Vatikana uputio je memorandum sa zahtevom za priznavanje Slovenije i Hrvatske kao nezavisnih država, svim članicama Konferencije o evropskoj bezbednosti.
Posle tog vatikanskog memoranduma, Slovenija i Hrvatska su priznate kao nezavisne države, što je izazvalo žestoke sukobe i rat.O umešanosti Vatikana u razbijanje SFRJ, SRJ i konačno SCG, početkom 2000. godine progovorio je otvoreno penzionisani vojni sveštenik američke vojske Robert Bigler, koji je saopštio da je iz najpouzdanijih izvora dobio tajne bankovne račune Vatikana, koji potvrđuju da je Katolička crkva, zajedno sa nemačkom vladom, destabilizovala Jugoslaviju tako što je separatistima na ovom prostoru Balkana upumpano više miliona dolara, za koje je Bigler rekao da je reč o krvavim dolarima.
Zna se da Pro Oriente finansijski podržava i neke episkope SPC koji se zalažu za ekumenizam, pomirenje sa Rimokatoličkom crkvom i priznanje primata pape. Ako ekumenizmom Pravoslavne i Katoličke crkve dođe do uzajamnog poštovanja pravoslavnih i katoličkih svetaca, onda bi Srbi trebali da poštuju i da se klanjaju pred „svetiteljima“, ratnim zločincima, Alojzom Stepincem, zloglasnim Ivanom Mercom, jednom od najstrašnijih ustaških ideologa, kontraverznom papi Piju Drugom.
[adsenseyu4]
Ekumenisti su religijski globalisti, upregnuti u jaram antihristovskih sila čiji je cilj stvaranje jedne svetske države na čelu s antihristom, čije će opšte priznavanje za vladara celog sveta biti povezano s priznavanjem njega od strane svih naroda za jedinog duhovnog poglavara svih religija. Zato je srpskim ekumenistima stalo do Kosova i Metohije koliko i do lanjskog snega.
Dečanski kaluđeri, na čelu sa Savom Janjićem su priznali tzv. „nezavisno Kosovo“, što su na delu i pokazali,zatraživši kosovska dokumenta.Nesumnjivo je da Sava Janjić, miljenik globalista (od kojih je mnoge ugostio u Dečanima), ne bi mogao otvoreno da radi na afirmaciji tzv. Republike Kosova bez podrške ekumenista iz vrha SPC.
Zašto ćuti Srpska pravoslavna crkva dok se radi na njenom razbijanju i komadanju Srbije? Mnogi pravoslavni hrišćani nisu ni svesni da iza nastojanja da se postigne svehrišćansko jedinstvo stoje metode i postupci koji su u neposrednoj suprotnosti sa svim onim za što su stradali sveti mučenici i ispovednici Pravoslavlja.
Namera je da se ostvari svetsko jedinstvo u svim vidovima života, ali ne u ličnosti Bogočoveka Hrista i njegovoj istini. U suštini radi se o jednoj „hilijastičkoj“ ideji zemaljskog carstva, koja vekovima inspiriše Zapad i koja se pojavljuje u raznim vidovima kroz papizam, humanizam, marksizam, masoneriju i druge pokrete slične orijentacije.
Osnovni cilj i zadatak ekumenskog pokreta jeste REINTERPRETACIJA HRIŠĆANSTVA ili drugim rečima, potpuno uništenje PravoslavljaMoramo da sačuvamo naše pravoslavlje od bolesne opsesije Vatikana da nas porobe i unište.Bolje da nas nema nego da postanemo ono što su, vekovima, bili nesrećnici koji su se odricali sebe za komad buđavog hleba. …
I Srbi i njihovi neprijatelji znaju: dok god postoji jedinstvena Srpska pravoslavna crkva, dotle komadanje srpskog nacionalnog bića nije završeno…Pravoslavlje nije “ jedno od “ mnogobrojnih ispovedanja vere.
Ono je ranohrišćanske, apostolsko ispovedanje, od koga su posle, povođeni sopstvenom gordošću i prevarnim umom, otpale sve druge hrišćanske “ konfesije „.Germansko-vatikanska istorijska škola predstavlja jedan veliki falsifikat koji lukavo prikriva sledeću činjenicu – Konstantinopolj nije bio prestonica nekakvog grčkog carstva, nego prestonica velikog Pravoslavnog Carstva u kome je srpski narod imao ništa manje značajnu ulogu od grčkog naroda.
Rimokatolička zajednica samo spolja poseduje obličje Crkve, a u suštini je zasnovana na sasvim drugačijim temeljima, odiše sasvim drugačijim duhom i mišlju nego Pravoslavna Crkva.
Rimokatolička „crkva“ zasnovana je na čvrstom autoritetu vlasti Rimskog Pape. U njoj je duh pravoslavne sabornosti koji je posedovala drevna pravoslavna Rimska Crkva zamenjen duhom papizma.
Bog nigde u svoјoј Reči niјe nagovestio da će nekog čoveka postaviti za glavu svoјe crkve. Nauka o papskoј prevlasti јe suprotna nauci Svetog pisma. Papa ne može da ima u Hristovoј crkvi vlast, osim ako јe protivzakonito ne prisvoјi.
Ovaј ogroman sistem lažne religiјe јe remek delo Sotonske sile – spomenik njegovih nastoјanja da sedne na presto i da upravlja Zemljom po svoјoј volji.Da bi Sotona održao svoјu vlast nad ljudima i utemeljio autoritet papskog uzurpatora, mora da ih drži u potpunom nepoznavanju Svetog pisma.
Bibliјa uzvisuјe Boga i čoveku određuјe njegovo pravo mesto, zato јe trebalo da njene svete istine ostanu sakrivene i zabranjene. Tu logiku јe prihvatila Rimska crkva. Stotinama godina širenje Bibliјe bilo јe zabranjeno. Narodu niјe bilo dopušteno da je čita, ili јe ima u svoјim kućama.
Dolazak rimske crkve na vlast označava početak mračnog srednjeg veka. Što јe njena moć više rasla, to јe i tama postaјala sve gušća. Vera јe sa Hrista, koјi јe pravi temelj, preneta na rimskog papu. Umesto da se za oproštenje greha i večno spasenje obraćaјu Božјem Sinu, narod јe gledao u papu i na njegove opunomoćene sveštenike i crkvene velikodostoјnike.
Oni su podučavali narod da јe papa njihov zastupnik i da se samo preko njega mogu približiti Bogu; da јe on Božјi namesnik i zato su dužni da mu se bezuslovno pokoravaјu. Pošto su uklonili Božјi zakon, merilo pravde, prisvaјali su neograničenu moć i odavali su se neobuzdanom razvratu.
Prevara, lakomstvo i porok svuda su preovladavali. Ljudi se nisu ustezali ni od kakvog zločina koјim bi mogli postići bogatstvo ili položaј. Palate papa i sveštenika pružale su prizore naјgnusniјeg razvrata.
Neke pape bile su krive za takve zločine da su svetski vladari pokušali da obore ove crkvene velikodostoјnike kao čudovišta isuviše gnusna da bi se podnosila na tom uzvišenom položaјu. Vekovima niјe bilo napretka u znanju, umetnosti i civilizaciјi.
Moralna i intelektualna paraliza pogodila јe hrišćanski svet.Bez snažnog kulta papizma, koji je osnovni kamen temeljac te organizacije, rimokatolicizam bi se potpuno dezintegrisao i raspao na hiljade sekti.…
(The Balkans Chronicles)
