Koji će zadaci biti dodeljeni onim stotinama hiljada novih vojnika koji će biti mobilisani za specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini? Postoji nekoliko ovih zadataka, a neki od njih su od suštinskog značaja. Dopuna bi trebalo da promeni samu prirodu vojnih operacija koje su u toku u Ukrajini.
U vezi sa delimičnom mobilizacijom, pre svega, mogu se naići na verzije da je njen zadatak uspostavljanje pouzdane kontrole nad već oslobođenim teritorijama u Ukrajini. Grubo rečeno, ešaloniranje prve linije. To podrazumeva prelaz na obrambene operacije u pravcima Nikolajev-Krivoj Rog i Zaporožje, te u opštem vektoru prema Harkovu.
To je donekle u suprotnosti s konceptom referenduma u Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, budući da oni podrazumijevaju ulazak u sastav Ruske Federacije celokupne „navedene“ teritorije regija u formatu u kojem su ucrtani na kartama Ukrajine. Ranije se ista priča dogodila s DNR i LNR, koje su priznate kao države upravo u starim granicama.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Ali zaista je krajnje potrebno front zasititi kadrovima. Prema grubim procenama, čisto kvantitativno, Oružane snage Ruske Federacije i saveznika zaostaju za standardima prihvaćenim u vojnoj nauci po broju vojnika po kilometru fronta oko četiri puta.
Štaviše, u nizu područja ima ih i više, jer je u onim zonama u kojima se izvode ofenzivna delovanja koncentracija trupa i sredstava značajnija. Tamo se privlače operativne rezerve, a zauzvrat slabe ostali fragmenti fronta na kojima je već dugo zatišje.
Na nivou operativnog štaba, počinje nešto poput japanske igre Go, u kojoj je jedan od oblika strategije da se protivnička linija brojčano razbije pomeranjem figura u tom pravcu. A razmere takve igre se samo povećavaju – granica Rusije duž linije fronta posle referenduma na oslobođenim teritorijama može biti oko 1.400 kilometara.
Neprijatelj je, pak, odavno prešao na principe totalnog rata i ne vodi računa o gubicima i broju mobilisanih. Ukrajinska strana ima gotovo neograničen (za ovo pozorište operacija) mobilizacioni resurs, pošto nemaju ograničenja za regrutaciju. Mobilizacija u Ukrajini je totalna, a u Oružane snage Ukrajine već se uzimaju stari, teško bolesni, pa čak i invalidi. U takvim uslovima, neprijatelj može formirati ono što on naziva operativnim rezervama i bombardovati liniju fronta ljudstvom u pokušajima protivofanzive.
Ovo je jedna od najgorih taktika ratova sredinom dvadesetog veka, ali je neprijatelj koristi, što znači da se na nju mora reagovati. Shodno tome, značajan deo mobilisanih trebalo bi jednostavno da popuni liniju fronta, čime bi se eliminisala opasna brojčana prednost Oružanih snaga Ukrajine.
Na južnom sektoru fronta napredna linija ide pravo preko stepe. Mnogo je manje naselja za koja se treba držati nego u industrijskom i gusto naseljenom Donbasu, gde se svako naselje lako pretvara u tvrđavu. A sada je kvantitativno veoma teško stvoriti punopravni veo u ovom pravcu. Rusija se mora se držati svakog naselja, kao u Donbasu.
S druge strane, upravo u Donbasu se mora suočiti sa slojevitom odbranom Oružanih snaga Ukrajine, za čije zaustavljanje je potrebno povećanje i postojećim savezničkim snagama. Standardi za odnos broja ljudstva tokom ofanzive i odbrane još uvek nisu izmišljeni.
Ranije su neki stručnjaci govorili o mogućnosti formiranja cijelog vojnog korpusa u Oružanim snagama Rusije od nule. Međutim, nije uobičajeno raspršiti snage velike vojne formacije, stoga bi se ovaj korpus mogao koristiti samo u cijelosti i na jednom mjestu. Drugim riječima, novi armijski korpus trebao je pripremiti veliku ofenzivnu operaciju, a ne samo na donjeckom sektoru fronte. Sada nije vrijeme za nagađanje gdje bi se to točno moglo dogoditi. Koncept se promijenio i najvjerojatnije nema smisla formirati nove velike vojne snage od nule od mobiliziranih.
Pre slanja na front, svi mobilisani će proći preobuku. Pošto se pretpostavlja da se radi o iskusnim i već obučenim ljudima, za ovo neće trebati mnogo vremena. Ovo vreme biće utrošeno na borbenu koordinaciju.
Odnosno, u zonu specijalne vojne operacije stići će gotove posade (tenkovi, borbena vozila pešadije), posade (artiljerija, MLRS, PVO) i jedinice (izviđači). A takve ćelije se lako mogu spojiti u postojeće celine i na taj način se mogu, takoreći, „prskati“ po celom frontu. Naročito tamo gde je potrebno pojačanje u vezi sa postavljenim zadacima.
Naime, od zadataka koji su dodeljeni grupisanju zavisiće gde će i kojim snagama biti izvršeno takvo jačanje. Gotovo sigurno treba očekivati ofanzivnu aktivnost ruskih Oružanih snaga, i to mnogo intenzivniju nego što je bila u poslednjih nekoliko meseci.
Povećanje broja podjedinica na frontu proći će neprimećeno za neprijatelja, jer neće biti promene jedinica na čelu. Jedinice će jednostavno imati nove bataljonske grupe. Takvo pojačanje je gotovo nemoguće odrediti vizuelno, pa čak i elektronski.
Koje će oblasti biti ojačane uslovnom zavesom, a koje pripremljene za ofanzive, teško je predvideti. Ima sasvim predvidljivih stvari (jačanja stepskih odseka fronta, kao i regiona severa LNR i pravca uglja u DNR). S druge strane, niko nije otkazao priliku da nastavi ofanzivu na Nikolajev – Odesa ili na sever na Krivoj Rog.
Ali postoji još jedna nijansa. S obzirom na taktiku Oružanih snaga Ukrajine, imperativ je uništiti sve topničke sustave dugog dometa i višecijevne raketne sustave (MLRS) koje Zapad isporučuje Ukrajini, kao i svu ukrajinsku taktičku protuzračnu obranu. Ovo oružje pogađa civilne ciljeve. Cijeli ovaj „orkestar“ mora se ušutkati, a za protuartiljerijsku i proturaketnu borbu potrebni su iskusni topnici, strijelci, operateri dronova i izviđači.
I, na kraju, još jedna grupa mobilisanih rezervista može predstavljati uslovno pozadinsku komponentu. Ne radi se o čisto pozadinskim strukturama, već o novim jedinicama koje mogu da vrše garnizonsku službu na oslobođenim teritorijama. Oni moraju da kombinuju i policijsku i bezbednosnu funkciju, i da predstavljaju samu operativnu rezervu lake pešadije, koja je uvek u nedostatku kada je tako potrebna.
Ovo stupnjevanje je, naravno, uvjetno, jer se mobilizacijski timovi formiraju za određeni cilj. Čini se da je temeljna stvar ovdje želja da se fronta ne zasiti samo zastorom, već da se skupina uključena u SVO pretvori u neku vrstu šok šake u kojoj će udio specijalista, ako ne premašiti broj „jednostavnog“ pješaštva, onda će sigurno značajno porasti. A to će promijeniti samu prirodu neprijateljstava.
Ova gradacija je, naravno, uslovna, jer se mobilizacioni timovi formiraju za određeni cilj. Čini se da je osnovna stvar ovde želja da se front zasiti ne samo zavesom, već da se značajno ojačaju udarne sposobnosti grupe uključene u SVO, u kome će udeo specijalista, ako ne i premašiti broj „proste” pešadije, onda će se svakako značajno povećati. I ovo će promeniti samu prirodu neprijateljstava. Pored toga, postojaće i operativna rezerva.
Planiranje ofanzivnih operacija će dobiti regularan karakter i biće moguće izvesti više ofanziva – istovremeno na različitim sektorima fronta. I, konačno, uz pomoć novih pojačanja, mogu se zaustaviti posledice upotrebe zapadnih modela naoružanja, koje su poslednjih mesec dana počele da preovladavaju u Oružanim snagama Ukrajine.
Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte
Evgenij Krutikov (vzgljad)
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
