Sve više mladih američkih naučnika kritički se odnosi prema „državnoj istini“ o Srbima, čiji su protagonisti Medlin Olbrajt i Vesli Klark o isključivoj krivici Srba za raspad Jugoslavije, a njihovi radovi bi mogli vremenom skinuti „žig srama“ sa Srbije i Srba, smatra Obrad Kesić, šef Predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu.
Prema Kesićevim rečima, borba za istinu vodi se i u američkoj unutrašnjoj politici, gde je na jednoj strani barikade predsednik SAD Donald Tramp, nasuprot dela Kongresa i mejnstrim medija.
[adsenseyu1]
Ankete pokazuju da sve veći broj građana SAD ne veruje „dubokoj državi“, a pogotovo obaveštajnim službama poput CIA i FBI, ocenjuje Kesić i dodaje da je ta skepsa povezana i sa pitanjima spoljne politike.
„Odavno u Americi traje proces koji ’zvaničnu istinu‘ stavlja pod znak pitanja“, kaže Kesić za Sputnjik.
Pada „istina“ Olbrajtove i Klarka
Ako se prati sve što se dešavalo sa dodelom nobelove nagrade Peteru Handkeu, vidi se da su kampanju protiv njega vodili pojedini novinari i delovi političke elite čiji je cilj bio da odbrane svoje nasleđe iz devedesetih godina, ističe Kesić.
„Ta rasprava je pokazala da je i dalje dominantna ta propagandna slika iz devedesetih, ali je pitanje kad će mladi istraživači i novinari na dnevni red postaviti pitanje koliko je bilo propagande za vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji“, naglašava Kesić.
[adsenseyu4]
Ako se pokaže da informacije novinara i dela tadašnjeg establišmenta, koji reprezentuju Medlin Olbrajt i Vesli Klark, nisu tačne ili da su oni devedesetih ignorisali stradanje Srba, onda će u pitanje biti doveden njihov kredibilitet, ističe šef Predstavništva RS u Vašingtonu.
„Za sada je prerano da dođe do preokreta u američkim pogledima na dešavanja devedesetih na području bivše SFRJ, ali potrebno je raditi polako i čekati da se ponovo ta pitanja stave na dnevni red“, smatra naš sagovornik.
Milošević — od srpskog nacionaliste do oportuniste
Nova istraživanja mladih naučnika polako otvaraju prostor za ponovno otvaranje tih pitanja, a objavljivanjem njihovih radova porašće broj kritičkih glasova prema politici Zapada prema Srbima, dodaje Kesić.
[adsenseyu1]
Uz to, nije reč samo o američkim, nego i mladim naučnicima iz evropskih zemalja, kaže sagovornik Sputnjika i dodaje da je u poslednje vreme dao pet intervjua mladim naučnicima koji imaju kritički pristup „zvaničnoj istini“ iz devedesetih, ali i za vreme Drugog svetskog rata.
Uglavnom, reč je o mladim naučnicima koji trenutno rade na doktorskim disertacijama, ali Kesić se nada da će uspeti da odbrane doktorate, a posle i da objave knjige.
Uz to, objavljeno je već nekoliko knjiga o raspadu SFRJ koje dovode u pitanje „istinu Olbrajtove i Klarka“, tako da se može reći da je već postignut neki rezultat, kaže Kesić i kao ilustraciju navodi da se u akademskoj zajednici devedesetih Slobodan Milošević predstavljao kao srpski nacionalista, a sad je taj stav korigovan, pa ga vide kao oportunistu.
„A i to je dokaz da se stvari pomalo menjaju kad je reč o američkom pogledu na raspad Jugoslavije“, ističe naš sagovornik.
Od NDH do visokog predstavnika
[adsenseyu4]
Navodeći neke od knjiga koje su u suprotnosti sa „zvaničnom istinom“, na prvom mestu pominje tri koje se bave ideologijom i stradanjem Srba u NDH, a autori su američki profesor Robert Makonmik i mladi istraživači Rori Omens i Nevenko Bartulin.
Pominje i mladog istraživača Metjua Periša, koji se bavio, sa pravnog stanovišta, ovlašćenjima visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini i došao do zaključka da je reč o kršenju i međunarodnog prava i Dejtonskog sporazuma, čime je dao za pravo zvaničnoj politici RS.
A postoji i određen broj mladih naučnika koji tvrde da su SAD mešanjem u sukobe u Jugoslaviji devedesetih ušle u građanski rat na strani jedne od zaraćenih strana.
„Postoji taj proces u nauci, ali nije reč samo o Amerikancima, jer je među petoro mladih naučnika koji su radili intervju sa mnom bio i jedan Španac, Nemac i Kanađanin, što pokazuje da je to ipak aktuelna tema u nauci. To me ohrabruje zato što još nije napisana konačna istorija koja bi tek trebalo da se napiše“, zaključio je Kesić.
Vladimir Sudar (Sputnik)
