Poput letećeg fantoma iz Zone sumraka, čarter avion DC-4 sa 57 putnika sleteo je u Karakas u Venecueli 1992. godine … 37 godina nakon što je nestao 1955. na letu iz Njujorka za Majami!
Ali nije prošlo ni nekoliko minuta pre nego što je avion sa duhovima ponovo poleteo i nestao u oblacima! Iskazi očevidaca i snimljene radio veze između pilota i kontrolnog tornja pružaju nepobitne dokaze da se ovo košmarno sletanje aviona dogodilo.
– Svedočenja zaposlenih u kontrolnoj službi aerodroma, koji su videli ovaj incident, u suštini se podudaraju, – rekao je zamenik ministra civilne avijacije Ramon Estovar.
Ali odlučujući argument, kaže Estovar, je mali kalendar za 1955. godinu koji je pilot bacio na pistu nekoliko sekundi pre nego što je DC-4 poleteo i nestao.
– Video sam avion … čuo sam glas pilota. Držao sam čak i kalendar u ruci, ali još uvek ne mogu da verujem “, rekao je Huan de la Korte, koji je jasno video sve što se dešavalo sa svog mesta na kontrolnom tornju leta. „Ovi ljudi u avionu i dalje su mislili da je 1955. i da su sleteli na Floridu, ali to nije slučaj. Bog samo zna gde su bili sve ove godine.
Prema rečima De la Kortea i drugih kontrolora, shvatili su da se nešto natprirodno događa kad se avion propelera iznenada približio aerodromu, a koji se nije pojavio na radarskim ekranima.
„Videli smo avion svojim očima, ali na radaru nije bilo ni traga od njega“, rekao je De la Korte. – Pitali smo pilota da se identifikuje, a on nas je pitao: „Gde smo?“ Glas mu je bio uplašen i zbunjen, ali na kraju je rekao da je na čarter letu 914 iz Njujorka za Majami sa posadom od 4 člana i 57 putnika.
Dispečer je rekao da je posle ovih reči pilota, u kontrolnoj sobi zavladala tišina. Svi su bili zapanjeni. Odredište leta 914 … Majami … 1800 km od Karakasa …
– Odgovorio sam pilotu: „Ovo je Karakas, Venecuela … Južna Amerika“. Tada sam pitao: „Jesi li u nevolji?“ Nije bilo odgovora i očistili smo pistu kako bi avion sleteo. Sletanje je prošlo dobro.
Taman kad sam počeo da mislim da je sve prošlo kako treba, čuo sam pilota da kaže svom kopilotu: „Isuse Hriste, Džimi! Sta je bre ovo? „Gledali su mlazni avion i ponašali se kao da je to svemirski brod.
Prema rečima De la Kortea, pilot je izjavio da je trebalo da sleti na međunarodni aerodrom u Majamiju u 9.55 sati 2. jula 1955. godine.
„Tada sam ga čuo kako kaže: „Ovde nešto nije u redu.“ Pozvao sam avion: „Kapetane, ovo je međunarodni aerodrom u Karakasu. Danas je 21. maj 1992.“ U tom trenutku je uzviknuo: „O moj bože!“ Čuli su ga kako teško diše. Pokušao sam da ga smirim rekavši da je kopneni tim već krenuo ka njima.
Prema rečima Kortea, dok su se zemaljska posada i tanker približavali avionu, pilot je preko radija povikao: „Ne! Ne prilazi blizu! Mi odlazimo odavde!“ Kasnije su radnici zemaljske službe izvestili da su videli lica putnika pritisnuta na prozore. Pilot je otvorio prozor kokpita i mahnuo im da se pomere.
„Mahao je nekom fasciklom“, rekao je De la Korte. – Izgleda da je iz njega ispao kalendar, što smo kasnije pronašli. Pilot je upalio motore i avion je poleteo.
Službenici civilne avijacije povukli su sve zapise o komunikaciji sa letelicom, kao i pronađeni kalendar, i nastavljaju istragu incidenta.
Webtribune.rs
