Neobičan seizmički niz koji potresa oblast Svete Gore na poluostrvu Halkidiki već više od godinu dana, ponovo je uzburkao grčke naučnike.
Poslednji u nizu potresa, magnitude 3,7 stepeni Rihterove skale, zabeležen je jutros, ali ono što posebno zabrinjava jeste što se čitav niz odvija u nepredvidivim intervalima i pod morem – uz rascep koji još nije tačno lociran.
Najjači zemljotres u ovom seizmičkom ciklusu dogodio se prošle subote i imao je snagu od 5,3 stepena. Kako prenosi grčki portal Katimerini, stručnjaci ne isključuju mogućnost da sledeći udar dostigne i 5,7 stepeni, iako niko ne može da predvidi tačan trenutak niti sigurnost tog scenarija.
Stvari dodatno komplikuje činjenica da je epicentar aktivnosti u podmorju, što, prema rečima Eftimisa Lekasa, direktora grčke Organizacije za planiranje i zaštitu od zemljotresa, onemogućava precizno mapiranje linije raseda.
Lekas objašnjava da se potresi dešavaju u uskoj zoni, što trenutno pomaže u proceni rizika, ali naglašava da je priroda ovakvih nizova „haotična i nepredvidiva“.
Još jedna stvar odvaja ovaj seizmički niz od uobičajenih obrazaca – hronološki redosled udara nije linearan. Aktivnost se najpre pojavila tokom leta prošle godine, potom potpuno utihnula, da bi se iznenada obnovila u februaru i sada se vratila sa novom snagom. Ta nelinearnost navela je neke naučnike da govore o „misteriji“, jer takav tok nije u skladu sa klasičnim modelima seizmičkog ponašanja.
Zvaničnici su već izdali upozorenja monasima i posetiocima manastira na Svetoj Gori. Savetovano im je da se klone starih građevina i nestabilnih padina, zbog rizika od rušenja i klizišta. Područje je poznato po drevnim manastirima i specifičnim uslovima života, pa svaka prirodna promena izaziva dodatnu zabrinutost.
Seizmolog Atanasios Ganas iz Geodinamičkog instituta potvrdio je da zemlja u tom delu Grčke podrhtava već više od 10 meseci, a nakon poslednjeg većeg udara zabeleženo je više od 20 slabijih potresa. U dosadašnjem nizu, registrovano je čak sedam zemljotresa jačih od četiri stepena.
Grčki naučni komitet se hitno sastao nakon najnovijih dešavanja i izneo procenu da je seizmički „klaster“ i dalje koncentrisan oko Karijesa, centralnog dela Svete Gore. Iako nije uočen prenos aktivnosti na susedne rasede, struka ne isključuje mogućnost jačih udara – zato savetuju dodatni oprez.
Šira slika takođe budi zabrinutost. Kako piše Euronews, kada se ovi potresi uporede sa snažnim zemljotresima koji su nedavno zadesili Krit, oblast između Rodosa i Turske, ali i sa poslednjom erupcijom vulkana Etne, stiče se utisak da je čitav istočnomediteranski region ušao u novu seizmičku fazu.
Zato je, između redova, sve više pogleda upereno i ka Vezuvu – poznatom italijanskom vulkanu koji miruje već decenijama, ali bi u kontekstu aktuelnih pomeranja mogao da se probudi.
Profesor dr Dragana Milovanović izjavila je za Euronews Srbija da je u poslednjih nekoliko godina primećen porast seizmičke i vulkanske aktivnosti, posebno duž pojasa koji se proteže od Turske preko Grčke pa sve do Italije. Prema njenom objašnjenju, afrička tektonska ploča se podvlači pod evropsku i to izaziva veće oslobađanje energije, što rezultira češćim podrhtavanjima tla.
„Naša planeta se, može se reći, ozbiljno uznemirila. Ti procesi podzemnih kretanja su sada češći i energičniji“, upozorila je Milovanović, uz podsećanje da se sve odvija u okviru jednog šireg, globalnog geološkog procesa koji ne poznaje granice.
Dok nauka pokušava da uhvati ritam ove seizmičke simfonije, zemlja pod Svetom Gorom nastavlja da podrhtava. Za sada bez većih posledica, ali sa porukom da priroda i dalje ima sopstveni plan – i ritam koji niko ne može da predvidi.
