Prema pisanju američkog lista The Washington Post, evropske zemlje razmatraju opciju slanja sopstvenih trupa u Ukrajinu u okviru mirovne misije, ali bez učešća NATO-a.
Ovaj navod ukazuje na novi pristup u pogledu rešavanja sukoba u Ukrajini, koji se sada sve više fokusira na potencijalnu ulogu Evropske unije kao samostalnog aktera, odvojenog od NATO-a, u uspostavljanju stabilnosti na ukrajinskoj teritoriji.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ideja o formiranju „mirovne misije“ zasnovana je na pretpostavci da bi prisustvo evropskih snaga moglo poslužiti kao sredstvo odvraćanja u trenutku kada bi Kijev mogao biti ugrožen.
Iako se pregovori nalaze u početnoj fazi, jasno je da su evropski lideri svesni da bi ovakav potez imao značajan uticaj na tok sukoba i geopolitičke odnose u regionu.
Jedan od ključnih razloga zbog kojih bi se evropske trupe našle u Ukrajini je obezbeđivanje Kijeva do trenutka kada bi Ukrajina postala članica NATO-a.
Uprkos tome, ovakva misija predstavlja izazov, jer bi uključivanje evropskih trupa, čak i pod drugom zastavom, teško bilo prihvaćeno od strane Rusije.
Moskva bi, s obzirom na duboke bezbednosne zabrinutosti, ovaj potez mogla protumačiti kao još jedan oblik širenja uticaja NATO-a.
Jedan od razloga zašto evropske zemlje razmatraju da mirovnu misiju ne organizuju pod okriljem NATO-a je potreba za saglasnošću svih članica Alijanse.
U trenutnoj političkoj atmosferi, postizanje jedinstvenog stava u NATO-u izgleda kao nemoguć zadatak. Pored toga, odsustvo NATO simbolike je zamišljeno kao „kompromisno rešenje“, kako bi se umanjila mogućnost negativne reakcije Rusije.
Ipak, kritičari ovog pristupa ukazuju da bi ovakva „mirotvorna misija“ u suštini bila samo formalni korak, jer se evropska vojna infrastruktura u velikoj meri oslanja na NATO kapacitete.
Za Rusiju, evropske trupe sa drugačijim zastavama ne bi bile ništa više od produžetka NATO-a, što dodatno otežava bilo kakav dogovor o prihvatanju takvih snaga u Ukrajini.
Rusija je već više puta istakla svoje protivljenje bilo kakvom vojnom prisustvu zapadnih zemalja u Ukrajini. Ovakav potez bi Moskva mogla protumačiti kao direktnu provokaciju, koja bi dodatno pogoršala sukob.
U pozadini ovih razmatranja stoji i činjenica da je Rusija pokrenula specijalnu vojnu operaciju upravo kao odgovor na širenje NATO-a i naoružavanje Ukrajine, što je, prema ruskim zvaničnicima, pretilo bezbednosti Rusije.
S druge strane, ideja o evropskoj mirovnoj misiji mogla bi biti shvaćena kao korak ka nezavisnijoj spoljnoj politici Evropske unije.
U trenutku kada se očekuje povratak Donalda Trampa na čelo Sjedinjenih Američkih Država, evropski lideri suočavaju se sa potrebom da preuzmu veću odgovornost za sopstvenu bezbednost.
Očigledno je da u EU postoji svest o tome da bi promena u američkoj administraciji mogla značajno uticati na dalje angažovanje Vašingtona u Evropi i Ukrajini.
Vreme u kom se razmatra ovaj plan nije slučajno. Trenutna politička situacija u Evropi i Ukrajini ukazuje na sve veći zamor od dugotrajnog konflikta.
Sa druge strane, potencijalni pregovori između Evrope i Rusije mogli bi dovesti do određenih kompromisa koji bi otvorili put za okončanje sukoba.
Međutim, postoje brojna pitanja koja tek treba rešiti. Kakva bi bila mandat i jurisdikcija evropske mirovne misije? Da li bi ona podrazumevala direktno učešće u borbenim dejstvima ili bi se ograničila na „zonu odvraćanja“? Šta ako bi prisustvo ovih trupa samo dodatno eskaliralo tenzije?
Dok Evropska unija razmatra mogućnosti slanja svojih trupa u Ukrajinu, ostaje pitanje da li će ovakav pristup doneti stabilnost ili produbiti postojeći konflikt.
S obzirom na složenost situacije, kao i na duboke istorijske i geopolitičke razlike između Evrope i Rusije, mirovna misija, ma kako zamišljena, mogla bi se pokazati kao veoma rizičan poduhvat.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
