Obim isporuka nafte sa nepoznatom destinacijom skočio je, povećana je i prodaja polovnih tankera, a procenjuje se da ima 360 ovih plovila u „floti u senci“ koja prevoze rusku naftu, piše „Ekonomist“
Trgovina naftom postaje sve opasniji biznis, a svetsko tržište ovog energenta sve razuđenije i geopolitički podeljenije kako paket po paket počinju da stupaju na snagu sankcije Evropske unije na rusku naftu.
Restrikcije na rusku naftu promenile su igrače u trgovini ovim energentom: zapadne firme koje su se povukle iz trgovanja, osiguravanja i transporta zamenjuju misteriozne novajlije, sa sedištem u Hong Kongu ili Dubaiju, od kojih neke nikada nisu poslovale u ovom sektoru, konstatuje „Ekonomist“.
Paket sankcija Evropske unije koji je stupio na snagu 5. decembra i odnosi se na zabranu uvoza nafte koja stiže pomorskim putem posebno je pogurao Rusiju da traži alternativne načine isporuke ovog energenta, dok će one koje se odnose na dizel i trebalo bi da stupe na snagu 5. februara samo uticati na dalje proširenje već dovoljno razgranate „flote u senci“ i poslovanja u sivoj zoni, kako se navodi u članku.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Posle stupanja na snagu sankcija na samom početku decembra, ruski izvoznici doživeli su udarac, ali su se brzo oporavili i dva meseca kasnije trgovina se vratila na nivo poslednji put viđen u junu. Količina nafte koja se prevozi pomorskim putem vratila se na uobičajen nivo, a kao što je i očekivano Kina i Indija preuzimaju najveću količinu sankcionisanih barela. Kao iznenađenje opisuje se porast obima isporuka sa nepoznatom destinacijom.
Neki trgovci i dalje koriste uhodani sistem od pre EU sankcija: grčke brodovlasnike, britanske osiguravače i holandske i japanske banke.
S druge strane trgovinskog spektra, usidrena je trgovina „na crno“, za koju se navodi da su njene perjanice proizvođači iz Irana i Venecuele. Tankeri stari pola veka idu ka misterioznim kupcima sa isključenim transponderima. Prefarbavaju se i preimenuju nekoliko puta tokom putovanja. Prolaze kroz luke u kojima je velika gužva gde se nafta koju prevoze meša sa drugom, kako bi joj se teže ušlo u trag.
Tu negde, autori teksta nalaze i tragove ruske nafte: Oman i Ujedinjeni Arapski Emirati uvezli su više ruske nafte u prvih deset meseci 2022. nego za tri godine ukupno, pomešali i preprodali deo Evropi. Malezija Kini izvozi dva puta više nafte nego što može da proizvede. Najveći deo je verovatno iranska, ali sumnja se da u toj trgovini ima i ruske nafte.
Kako ruske firme mogu da prodaju naftu legalno većem delu sveta, čini se da su ovi kanali za njih bespotrebno komplikovani. Umesto „crne“, prema pisanju „Ekonomista“, ruska nafta se prodaje u „sivoj“ zoni gde ne važi ograničenje cene ruske nafte, ali nema ničeg protivzakonitog jer se koristi logistiku koja nije zapadna i isporučuje zemljama koje nisu deo sankcija.
Ova razuđena infrastruktura ima tri glavna stuba: novu postavku trgovaca, veliku i rastući flotu tankera i nove izvore finansiranja.
Ruskom naftom trgovali su u inostranstvu ruski proizvođači, zapadne naftne kompanije i švajcarski trgovci, a većina je sedište imala u Ženevi. Međutim, mnogi su se preselili na više prijateljske lokacije, pa se tako procenjuje da je više od 30 ruskih trgovačkih preduzeća otvorilo kancelarije u Dubaiju.
Posle povlačenja zapadnih trgovaca naftom, na tržište su ušle nove kompanije koje prodaju Indiji, Šri Lanki, Turskoj i drugom zemljama. Većina njih nikada se nije bavila trgovinom ruskom naftom, a list prenosi sumnje nezvaničnih izvora da su paravan za ruska državna preduzeća. Oni upravljaju „flotom u senci“.
Od prve najave uvođenja sankcija na rusku naftu, trgovina polovnim tankerima je eksplodirala, veća je za 55 odsto u odnosu na 2021. godinu. Oko 200 tankera za prevoz nafte kupljeno je prošle godine, većinom se radilo o „Aframaksima“ i „Suecmaksima“ čiji je maksimalni kapacitet milion barela. Dodaje se da su ovo jedini brodovi dovoljno mali da pristanu u ruske luke.
Potražnja za „Aframaksima“ toliko je velika, da je nekoliko plovila nedavno prodato za 35 miliona dolara, što je cena ekvivalenta onoj po kojoj je Kina u istom periodu kupila veliko plovilo duplo većih gabarita, koje može da preveze dva miliona barela nafte.
Flota koju Rusija može da iskoristi da zaobiđe ograničenje cene nafte sada broji 360 tankera, što je 16 odsto svetske flote tankera. Da svi zapadnjački brodovi prestanu da prevoze rusku naftu, ova flota u senci bila bi dovoljna da održi ruski izvoz na trenutnom nivou.
Ukazuje se, međutim, da se radi o vremešnim brodovima koji sada prelaze mnogo veća rastojanja. Nafti je nekada trebalo nedelju dana da stigne iz luka na Crnom moru do kupaca u ostalim delovima Evrope, dok sada plovi 45 dana kako bi stigla do Kine.
Prema navodima lista, kredite za trgovinu ruskom naftom sada obezbeđuje ruska država, a čekove potpisuju i banke iz arapskog zaliva.
Mnogo je bilo teže naći rešenje za osiguranje tereta, koje spada u obaveznu dokumentaciju tankera. I to su preuzele ruske firme, za koje se kaže da su nove u pomorsko-trgovačkim poslovima, delom i ruska država, dok su neke luke, poput onih u Indiji, smanjile šta sve mora biti osigurano za tankere koji pristaju kod njih.
Ovakva trgovina ima još dosta prostora da se razvija. Kina i Indija mogu da kupe još više ruske nafte: manje od dve trećine njihovih rezervoara za skladištenje je puno i pretpostavlja se da je dobar deo ruske nafte koju su kupili obrađen i prepodat, delom i Evropi.
Na samom početku januara, Kina je podigla svoje kvote za izvoz rafinisane nafte za gotovo 50 odsto u odnosu na godinu dana ranije, što sugeriše da je spremna da kupi još više ruske nafte i prodaje je u inostranstvu.
Cene barela mogle bi drastično da promene sliku. Iako je „brent“ trenutno 86 dolara po barelu, a ruski „ural“ manje od 60 dolara, skok kineske potražnje i smanjivanje ulaganja u novu naftu, mogao bi ponovo da podigne cene u drugoj polovini 2023. godine – „brenta“ na 100 dolara, za kojim bi skočila i cena „urala“.
Nova runda sankcija na rafinisane proizvode daće značajan podsticaj rastu poslovanja u sivoj zoni. Rusija će morati da nađe nove kupce za oko 55 odsto dizela koji je izvozila u EU i najverovatnije će se okrenuti tržištima Brazila i Meksika, dok će Amerika ploviti s druge strane okeana ka Evropi sa delom svoje nafte.
Za Rusiju će proširenje poslovanja u sivoj zoni imati svoje prednosti: zaobići će zapadne posrednike, cene će biti manje transparentne, kao što se i sada samo spekuliše koliko je Indiju koštao „ural“ i koliki su popust dobili na kupovinu.
Ovakvo sveukupno poslovanje, proizašlo iz sankcija EU, uticaće na ostatak sveta. Trgovina naftom nastaviće dalje da se cepa po geopolitičkim linijama i postaće sve opasniji biznis budući da veliki deo posla sada obavljaju preduzeća bez poslovne reputacije, sa flotom starih tankera, procenjuje „Ekonomist“.
Ukrajinski saveznici imaju dobre razloge da operu ruke od ruske nafte, ali to je neće sprečiti da otplovi ka drugim obalama, zaključuje se u članku.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(RT)
