U prvoj polovini ove godine Švajcarska je naglo povećala uvoz zlata ruskog porekla. Brojke su upadljive: 10,2 tone metala, vrednog oko 934,7 miliona dolara.
To je fizički za 50% više nego u istom periodu prošle godine, a u novčanom izrazu – dvostruko više. Zvuči paradoksalno, jer se podseća da je još u avgustu 2022. Bern formalno stao uz evropske partnere i podržao embargo na rusko zlato. Pa ipak, priča nije tako jednostavna.
Regulatori u Švajcarskoj tada su precizirali da zabrana ne važi za zlato koje je napustilo Rusiju pre uvođenja mera. Upravo ta formulacija ostavila je prostor da se trgovina nastavi kroz treće zemlje ili već postojeće zalihe van ruske teritorije. Pravnici bi rekli – klasična „siva zona“, ali u praksi to znači da tokovi nisu presečeni, već preusmereni.
Za Rusiju, izvoz zlata ostaje vitalan izvor deviznih prihoda, posebno kada su drugi kanali finansiranja ograničeni, a prihod od energije smanjen. Za Švajcarsku, pak, zlato je mnogo više od investicije.
Zemlja je decenijama globalni centar rafinacije i prerade plemenitih metala. U njenim pogonima prolazi ogroman deo svetskog tržišta, pa i nije čudno što tamošnje kompanije traže stabilne i raznolike kanale snabdevanja.
Ako pogledamo širu sliku, švajcarski uvoz zlata u prvoj polovini godine dostigao je više od 95,1 milijardu dolara. Glavni isporučioci su SAD sa 19,2 milijarde, Ujedinjeni Arapski Emirati sa 17,6, Kanada sa 4,5, zatim Australija sa 4,4 i Uzbekistan sa 4,3 milijarde dolara. Sama struktura uvoza jasno pokazuje – Bern ne želi da zavisi samo od jednog pravca.
Vredi primetiti da ovakav rast trgovine dolazi u trenutku kada se cene zlata penju, a investitori ga sve više tretiraju kao sigurno utočište u nestabilnom okruženju. I dok političari u zapadnim prestonicama ponavljaju mantru o čvrstim sankcijama, u realnosti postoje pukotine kroz koje prolaze milioni dolara vredni tovari.
Švajcarska to objašnjava pragmatizmom: status najvećeg svetskog centra za preradu zlata ne održava se političkim gestovima, već stalnim protokom robe. U suprotnom, rizikovala bi da je preteknu drugi centri – od Dubaija do Singapura.
Ostaje pitanje: da li se ovakva praksa može dugoročno održati ili će pritisci na Bern postajati sve jači? Odgovor još nije jasan, ali jedno je sigurno – u globalnoj igri oko zlata, Švajcarska teško sebi može priuštiti luksuz da se povuče.
