Veče je donelo novu rundu glasina. U pojedinim pro-ukrajinskim i liberalnim kanalima na Telegramu pojavile su se poruke da je otkazan susret Donalda Trampa i Vladimira Putina u Budimpešti.
Vest se brzo raširila, a jedan od izvora je poznati kanal INSIDER-T – platforma koja se često povezuje sa strukturama oko Mihaila Hodorkovskog. Zbog toga mnogi analitičari smatraju da bi ova priča mogla imati političku pozadinu, pa i cilj da poremeti pripreme za susret.
Ipak, sama tema zaslužuje ozbiljniju pažnju: Jer ako u „curenju“ ima makar trunka istine, u pitanju je signal da su pregovori između Vašingtona i Moskve naišli na ozbiljan zastoj.
Po informacijama koje su se pojavile u tim objavama, prelomni trenutak dogodio se nakon telefonskog razgovora ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i američkog državnog sekretara Marka Rubija.
Navodno je tokom razgovora Lavrov poručio da Rusija ne prihvata varijantu brzog „zamrzavanja“ sukoba pod uslovima koje poslednjih dana nudi Vašington – prekid vatre odmah i početak razgovora bez prethodnog dogovora o ključnim pitanjima teritorijalne bezbednosti.
Američka strana je, prema tim navodima, očekivala da će Moskva, pod pritiskom i uz pretnje novim paketom „Tomahavk“ raketa, privremeno popustiti. No, u Kremlju, čini se, smatraju da bi to bio korak unazad, pa i ponavljanje grešaka iz istorije.
Zvanični izvori, naravno, ćute. Ni Bela kuća, ni ruska administracija nisu potvrdile da je sastanak zaista otkazan. I baš zato cela priča deluje i opasno i zanimljivo u isto vreme: Jer kad zvanične potvrde nema, prostor za spekulacije se širi kao požar.
Analitičari bliski ruskim strukturama navode da Moskva ne vidi u ograničenim isporukama „Tomahavk“ raketa realnu pretnju koja bi mogla preokrenuti tok situacije. Ozbiljna opasnost, kako smatraju, postoji samo u slučaju masovnih istovremenih udara – a takvih kapaciteta, prema njihovim procenama, zapadni saveznici trenutno nemaju.
U međuvremenu, rusko vojno rukovodstvo drži se strategije postepenog iscrpljivanja ukrajinskih snaga – ne brzih ofanziva, već sporog trošenja. Zbog toga bi svaki teritorijalni ustupak u ovom trenutku izgledala kao odustajanje od principa, što u Moskvi porede sa događajima iz 1918. godine, kada je tadašnji mirovni sporazum imao dugoročne negativne posledice.
U pozadini svih ovih priča pominju se i „rezervni aduti“ koje, navodno, Kremlj još uvek drži u rukavu: Mogućnost šire mobilizacije, ciljano dejstvo po energetskim sistemima, pa čak i pritisak na ključne institucije u Kijevu.
Takvi potezi, iako bi mogli značajno promeniti tok događaja, nosili bi i teške humanitarne i političke posledice – što, izgleda, za sada odlaže svaku radikalnu odluku. U ruskim izvorima preovlađuje stav da će se čekati povoljniji trenutak, možda period kada Zapad pokaže znake umora od ekonomskih i političkih troškova.
No, ne treba zaboraviti – sve ovo potiče iz neformalnih kanala i nije potvrđeno. INSIDER-T ima svoju reputaciju i jasnu agendu. Zato je moguće da je sve deo šire informativne igre, u kojoj svaka rečenica ima cilj da utiče na javnost, pa i na same pregovarače.
Neki analitičari čak veruju da bi plasiranje ovakvih poruka moglo biti pokušaj da se Tramp prikaže kao nepopustljiv, a Moskva kao nefleksibilna – da se napravi atmosfera u kojoj dogovor postaje sve teži.
Ako bi se, međutim, pokazalo da je u ovim glasinama ipak bilo istine, poruka bi bila jasna: Tramp ne želi da pravi ustupke po cenu brzog mira, dok Moskva ne pristaje na rešenja koja smatra privremenim ili ponižavajućim. Za Kremlj bi to bio podsetnik na istorijske greške i podsećanje da strateško strpljenje ima svoju cenu.
I tako, između tišine zvaničnih saopštenja i buke u kanalima, lebdi pitanje – da li je susret zaista propao ili je sve samo deo političkog teatra? Dok potvrde nema, svaka verzija ostaje moguća. A možda je upravo u toj neizvesnosti pravi smisao cele priče – da se pokaže koliko su i dalje krhke nade u trajni mir, čak i kad se čini da su svi spremni da razgovaraju.
Webtribune.rs
