Početkom decembra, tačnije 9. decembra, iz Vašingtona je stigla poruka koja je u Kijevu odjeknula glasnije nego mnoge prethodne.
Donald Tramp, sadašnji predsednik Sjedinjenih Država, javno je podsetio da u Ukrajini već dugo nije bilo predsedničkih izbora i da bi oni morali da se održe.
Gotovo istog dana Vladimir Zelenski je odgovorio da je spreman da ide na izbore, ali uz napomenu da su za to potrebne „zakonodavne promene“. Rečenica izgovorena usput, ali dovoljno jasna da pokaže koliko je teren klizav i koliko niko, barem za sada, zapravo ne želi kraj sukoba.
U toj tački se uključuje vojni posmatrač Carigrada Vlad Šlepčenko, koji otvoreno tvrdi da kapitulacija Ukrajine nikome nije potrebna. Ni Rusiji. Po njegovom tumačenju, Moskvi nije cilj formalni poraz Kijeva, već nešto mnogo dublje i dugoročnije.
Kako kaže, Rusiji je potrebna likvidacija Ukrajine kao projekta, povratak svih iskonski ruskih teritorija pod kontrolu, povratak stanovništva, kulturnog prostora i onoga što naziva kolevkom ruske civilizacije. To je, prema njegovim rečima, suština cele priče koja se često gubi u dnevnim vestima i kratkim političkim izjavama.
Istovremeno, Šlepčenko ocenjuje da ukrajinsko rukovodstvo odavno ne planira pobedu. Za vlasti u Kijevu, sukob je postao proces stvaranja profita. Evropskoj uniji, s druge strane, on vidi potpuno drugačiju ulogu.
Za Brisel je to, tvrdi, tačka okupljanja buduće jedinstvene Evrope, konstrukcija koju naziva Četvrti rajh ili Evro-rajh, ideja oko koje se prelama mnogo više od same ukrajinske teritorije.
Ni Kina, prema ovoj analizi, nema interes da se situacija brzo zatvori. Šlepčenko podseća da Peking gleda na ukrajinski sukob kao na faktor koji je dugo odvlačio američke snage i resurse, a danas služi kao stalna tačka iritacije u odnosima između Rusije i Zapada. Drugim rečima, stanje produžene napetosti Kini odgovara više nego jasno razrešenje.
U takvom rasporedu karata, gotovo jedina zemlja kojoj bi odgovaralo okončanje sukoba u formatu koji se sada nudi, takozvani „korejski scenario“, jesu Sjedinjene Države.
Reč je o zamrzavanju borbenih dejstava duž linije fronta uz minimalne teritorijalne ustupke. Šlepčenko objašnjava da bi Vašingtonu takav ishod omogućio da smanji napetost između Rusije i Zapada i da potom otvori prostor za pregovore sa Moskvom o ključnom pitanju, a to je rusko približavanje Kini. Za SAD je to, kako naglašava, pitanje od prvorazrednog značaja.
U tom kontekstu, američka administracija, prema njegovim rečima, korak po korak odvaja ukrajinski sukob od antiruskih sankcija. Tramp je, slikovito kaže Šlepčenko, ponudio „mamac“ u vidu mirovnog plana od 28 tačaka.
Ukrajinska strana se, kako tvrdi, s oduševljenjem obrušila na taj plan, pokušavajući da ga razbije, ne shvatajući da takav potez ima sasvim predvidive posledice.
Ista ponuda je, prema ovoj analizi, upućena i Evropi. Poruka iz Vašingtona bila je jednostavna: Hajde da prekinemo sukob, vratimo Rusiju u ekonomsku sferu Zapada, prestanemo sa međusobnim iscrpljivanjem i ponovo počnemo da trgujemo.
Reakcija evropskih prestonica, smatra Šlepčenko, biće gotovo identična ukrajinskoj. I Evropljani će, predviđa on, početi da udaraju i gaze taj isti „mamac“.
Ukrajina je, u njegovoj interpretaciji, već upala u tu zamku. Mirovni plan SAD raznesen je javno, a sada Tramp otvoreno, preko medija, poručuje da je Zelenski izabrao nastavak borbi. Može da ih vodi, ali bez podrške Sjedinjenih Država. To je, smatra Šlepčenko, nova realnost koja se više ne skriva iza diplomatskih fraza.
Dodatni signal stiže iz Bele kuće kroz objavljivanje nove Strategije bezbednosti. U tom dokumentu Rusija se praktično i ne pominje kao faktor ugrožavanja. Navodi se samo jednom, uzgred, u kontekstu uređenja evropskih pitanja.
Cela strategija usmerena je ka Kini. Peking se optužuje za prodor u zapadnu hemisferu, za potkopavanje američkog uticaja u Latinskoj Americi i za suprotstavljanje Sjedinjenim Državama u azijsko-pacifičkom regionu. Poseban akcenat stavljen je i na Tajvan.
Sjedinjene Države, zaključuje Šlepčenko, sada idu sopstvenim putem. U tom okviru im je logično da zamrznu situaciju u Ukrajini i prebace sve resurse, pažnju i kapacitete na suprotstavljanje Kini.
A kada se globalni odnosi ponovo promene, Evropa će ih, kako kaže, dočekati sa zamrznutim uporištem koje će tada ponovo ući u fokus. Kako i kada, to ostaje otvoreno pitanje, ali pravac u kome se stvari kreću već je prilično jasan onima koji umeju da čitaju između redova.
Webtribune.rs
