Titanik je bio drugi od tri putnička broda, koji je trebalo da dominiraju prekookeanskim putničkim saobraćajem. Bio je najveći putnički brod na svetu u to doba.
U toku prvog putovanja, Titanik je udario o ledeni breg u nedelju, u 23.40 (brodsko vreme), 14. aprila 1912. godine. Potonuo je dva sata i četrdeset minuta kasnije, u 02.20.
U tragediji je smrtno stradalo preko 1.517 ljudi, što je jedna od najvećih mirnodopskih pomorskih katastrofa, te je tim i široko poznata.
[adsenseyu1]
Titanik je koristio najnapredniju tehnologiju, dostupnu u to doba. Za Titanik se verovalo da je nepotopiv.
Bio je to veliki šok za ljude, jer je Titanik, uprkos naprednoj tehnologiji i iskusnoj posadi, na kraju ipak potonuo uz velika ljudska stradanja. Tačan broj žrtava je nepoznat zato što je kompletan spisak putnika i posade izgubljen.
Oko 340 žrtava nesreće je pronađeno kako plutaju, zaleđeni i u svojim prslucima za spasavanje. Međutim i dalje je ostalo nepoznato šta se desilo sa ostalim telima?
Džejms Kameron, režiser filma “Titanik”, i sam je zbunjen ovim pitanjem.
– Spuštao sam se do olupine ukupno 33 puta i nijednom nisam video ostatke ljudskih tela – rekao je on.
Postoje tri teorije koje nude odgovor na ovo pitanje.
Naime, kako je olupina broda pronađena tek 1985. godine, 70 godina posle potonuća, jedan deo naučnika smatra da su morska stvorenja, vreme i slana voda učinili svoje i da su se tela odavno raspala. Ipak, zanimljivo je da ni kosti nikad nisu pronađene.
Drugi smatraju da je u noći kada je Titanik potonuo jaka oluja, sa velikim talasima, učinila da se tela raznesu miljama daleko od mesta na kojem je Titanik zapravo potonuo.
Kameron kaže da je više puta video odeću – kapute, obuću, pa čak i cipele u paru koje snažno sugerišu da se tu nalazio čovek. Ipak, od kostiju ni traga ni glasa.
Sve ovo navodi većinu stračnjaka na zaključak da su tela tokom godina svedene tek na sedimentne ostatke koji se uopšte ne vide. Ukratko – nestali su.
