Klimatske promene neće zahvatiti samo Evropu, već dolaze i po Evropsku uniju, navodi briselski portal Politiko.
Sever EU će se boriti sa poplavama, požarima čak i prema sadašnjim projekcijama porasta klimatskih kretanja, dok će jug EU biti bukvalno zakucan sa sušama, pregrejanim gradskim sredinama i uništavanjem brojnih poljoprivrednih kultura, što će EU dovesti u kolaps.
To su, ukratko, zaključci velikog istraživanja briselskog portala koji je analizirao naučne radove i intevjue sa klimatskim stručnjacima.
Takođe, kako se navodi, imali su i kratak uvid u nacrt sledećeg izveštaja koji će biti predstavljen na međunarodnom panelu o klimatskim promenama koji organizuju Ujedinjene nacije i koji je napisan na 4.200 stranica.
Prema tom nacrtu izveštaja, koji će zvanično biti predstavljen sledeće godine, predviđaju se ogromne i drastične klimatske pojave, odnosno udari, a pogotovo u siromašnijim zemljama.
Vodeći svetski klimatološki stručnjaci upozoravaju da će miloni ljudi biti pogođeni nestašicom vode i glađu, dok će područja oko ekvatora postati neuslovna za život – s prevelikim temperaturama.
Ako Evropa misli da je bezbedna – jer će „tamo negde“ biti gore, vara se, navodi portal Politiko.
„Celokupna populacija EU uopšte nije svesna ovog problema“, smatra Pirs Forster, direktor nternacionalnog centra za klimu Pristli pri Univerzitetu Lids.
„Pojma nemaju kako će sve te klimatske promene uticati na njih lično“, dodao je on.
Poslednja naučna saznanja otkrila su da će se sve u Evropi promeniti, pogotovo ako se odmah ne preduzmu neophodne mere, od zemlje do zemlje.
Poslednja dramatična situacija u Evropi se dogodila 2003, kada je su “evropski gradovi skuvali svoje stanovnike” jer su u avgustu zabeležene najviše temperature ikad merene, a toplotni talas trajao je nedeljama. Procenjuje se da je preminulo oko 80.000 ljudi u EU.
Prema scenarijima za budućnost, takva leta postaće uobičajena, a milioni ljudi će biti ugroženi.
Osim toga, rašće i psihološki problem, upozoravaju stručnjaci – a svoje tvrdnje potkrepljuju podacima da je tokom toplotnog talasa u Moskvi 2010. povećana stopa samoubistava, dok je u Španiji broj nasilnih napada u porodici pa i broj slučajeva u kojima su muževi ubijali svoje žene drastično porastao kada je temperatura prešla 34 stepena.
Takođe, vrele noći donose i nesanicu.
Upozorava se i na činjenicu da najviše ljudi u EU živi u gradovima, toplotnim bombama, jer su takva mesta po pravilu toplija za pet do 10 stepeni od predgrađa.
Ako se ne uradi ništa, pa i ako se uradi malo toga, evropski gradovi biće topliji za za još dpdatnih šest do 10 stepeni.
Najugroženiji će biti jug EU. U Rimu, al ii drugim mediteranskim gradovima temperature će biti toliko velike da tradicionalni arhitektonski sistemi, koji se oslanjaju na prirodnu ventilaciju neće uopšte moći da funkcionišu.
Takođe, postoji još jedan problem. Stanovnici EU migriraju u gradove, a populacija Evropljana je sve starija, a to znači i osetljivija na temperaturne šokove. To opet znači i mogućnost većeg broja smrtnih slučajeva.
Ukoliko bi se temperature povećale za još tri stepena, 200 milliona ljudi u Evropi ali i u Velikoj Britaniji biće u riziku da dobiju toplotni udar.
Prema procenama stručnjaka, ako se ništa ne promeni, godišnje će od posledica vrućine umirati 95.000 Evropljana, što je 30 puta više nego što je trenutni prosek.
(b92)
