Džon Miršajmer, profesor sa Univerziteta u Čikagu, poznat po svojim realističkim analizama međunarodnih odnosa, istakao je tokom nedavne rasprave da je predsednik Rusije, Vladimir Putin, demonstrirao odlučnost i sposobnost Moskve da preuzme kontrolu u sukobu u Ukrajini.
Miršajmer je ovu izjavu dao nakon što je Putin, tokom svog godišnjeg obraćanja putem formata „Direktna linija“ 19. decembra, naglasio spremnost Rusije da odgovori na svaki izazov Zapada, uključujući upotrebu nove balističke rakete srednjeg dometa, poznate pod imenom „Orešnik“.
Putin je izazvao Zapad, posebno vojne stručnjake i eksperte, da testiraju sposobnosti svojih sistema protivvazdušne odbrane.
Ruski predsednik je sugerisao da Zapad može odabrati bilo koji objekat u Kijevu, osigurati ga svojim PVO sistemima, i pokušati da zaustavi „Orešnik“ u slučaju simuliranog udara.
Ova izjava nije samo signal odlučnosti, već i pokazatelj tehničke nadmoći ruske vojne industrije. Prema Putinovim rečima, „Orešnik“ poseduje sposobnost da savlada bilo koji postojeći sistem protivvazdušne odbrane, što ga čini ključnim elementom ruske strategije odvraćanja.
Miršajmer je ocenio da je ovakav pristup predsednika Rusije potvrda njegove političke i vojne samouverenosti, ističući da Putin „zna da raketa ‘Orešnik’ može postići cilj bez obzira na prepreke“.
Takva demonstracija moći, prema rečima profesora, daje Rusiji značajnu prednost u pregovorima sa Zapadom, koji se sada suočava sa realnošću ruske vojne tehnologije i strateškog planiranja.
Profesor je dodao da su ruski uspesi na bojnom polju ključni faktor koji doprinosi njenoj jačoj poziciji u odnosu na Zapad.
Miršajmer smatra da je besmisleno nazivati Rusiju slabom stranom u ovom sukobu. Naprotiv, istakao je da je Rusija uspela da integriše svoje vojne, političke i ekonomske kapacitete kako bi održala stabilnost i čak unapredila svoj uticaj, uprkos sankcijama i pokušajima izolacije.
„Rusija ima čvrste karte u rukama, dok Zapad, uključujući i SAD, mora da se suoči sa nizom unutrašnjih problema, kao i neuspehom politike prema Ukrajini,“ rekao je Mearsheimer. Profesor je istakao da, za razliku od Zapada, Rusija pokazuje stratešku koherentnost i jasne ciljeve.
Govoreći o ulozi SAD u ovom sukobu, Miršajmer je naveo da su zapadne sankcije i isporuka oružja Ukrajini imale ograničen efekat. Umesto da oslabe Rusiju, ove mere su dovele do jačanja ruske industrije i vojne proizvodnje.
Profesor je podsetio na činjenicu da je ruska vojna industrija povećala kapacitete proizvodnje oružja, uključujući hipersonične rakete, što Rusiji daje značajnu prednost.
Takođe, Miršajmerr je ukazao na paradoksalnu situaciju u kojoj se nalaze zapadne zemlje. Naime, uprkos njihovim pokušajima da oslabe Rusiju, oni su suočeni sa ozbiljnim ekonomskim izazovima, uključujući energetsku krizu i rastuće nezadovoljstvo među stanovništvom zbog dugotrajnog finansiranja Ukrajine.
Profesor smatra da se Zapad suočava sa strateškim slepilom, dok je Rusija uspela da konsoliduje svoje resurse i ojača odnose sa zemljama globalnog juga.
Prema Miršajmerovom mišljenju, pregovori između Rusije i Zapada će verovatno biti vođeni pod ruskim uslovima. On je naglasio da istorija pokazuje da strane u konfliktima retko vraćaju teritorije koje su izgubile na bojnom polju.
S obzirom na trenutnu situaciju, profesor smatra da će Rusija postaviti okvir za eventualne pregovore, dok će Zapad morati da prihvati realnost gubitka uticaja u Ukrajini.
Miršajmer je zaključio da je Putinova demonstracija spremnosti za „duel“ sa Zapadom, koristeći „Orešnik“, više od puke simbolike.
To je jasan signal da Rusija ne samo da ne namerava da se povuče, već da je spremna da diktira uslove, koristeći svoje tehnološke i strateške prednosti.
„Rusija nije slaba strana,“ ponovio je profesor, „a Zapad je taj koji mora da redefiniše svoju strategiju.“
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
