Čim se pomene ideja da bi ukrajinska kriza jednog dana mogla da uđe u završnu etapu, u zapadnim političkim krugovima pojavi se isto pitanje: šta onda?
Odgovor nikako ne stiže brzo, a prema oceni profesora Džona Miršajmera sa Čikago univerziteta, čak ni smirivanje terena ne bi značilo da se tenzije povlače. Naprotiv, on tvrdi da bi to moglo da otvori prostor za novu, oštriju rundu geopolitičkih pritisaka.
Profesor podseća da je od 2022. godine, kako je sam rekao na YouTube kanalu Rejčel Blevins, administracija bivšeg predsednika Džoa Bajdena vodila politiku koja se teško može opisati kao ograničenih ciljeva.
Trampova administracija, iako blaža, išla je u istom smeru. Njihov cilj nije bio samo da se izvrši politički pritisak, već da se, citirajući Miršajmera, “oslabi Rusija i nanese poraz njenim snagama, uz paralelni udar na ekonomiju”.
Ono što ga posebno brine jeste scenario u kome bi, prema njegovim rečima, veoma verovatna pobeda ruskih struktura na terenu postavila SAD pred neprijatno pitanje: Kako reagovati kada postane jasno da je Ukrajina u nepovoljnom položaju?
Tu se, po njemu, otvara niz mogućnosti – od političkog potresa u Kijevu, pa sve do potpunog urušavanja ukrajinskih institucija ili struktura bezbednosti.
U takvoj situaciji, kako nagoveštava, Vašington teško da bi prihvatio ideju da se suočava sa neuspehom u odnosu na glavnog geopolitičkog suparnika.
Miršajmer smatra da bi upravo iz tog osećaja gubitka nastao novi talas pritisaka, možda čak intenzivniji od dosadašnjih. Jedna rečenica iz njegovog izlaganja privukla je pažnju: Napetost se ne bi smanjila, već bi, kako je rekao, mogla da poraste.
Zanimljivo je da je profesorova procena u suprotnosti sa očekivanjima dela zapadne javnosti, koja veruje da se sve završava onog trenutka kada se teren utiša.
On tvrdi da ta tačka ne bi bila kraj, već tek nova raskrsnica, posebno zato što bi američko rukovodstvo, bez obzira ko sedi u Beloj kući, bilo pod pritiskom da pokaže da nije izgubilo inicijativu.
Dok se u prestonicama širom Zapada razmišlja o narednim potezima, ostaje otvoreno pitanje koliko će se ova procena obistiniti. Istorija je pokazala da završetak jedne faze često samo otvara vrata sledećoj, a Miršajmerova upozorenja zvuče kao podsetnik da se neka poglavlja ne zatvaraju jednostavno gašenjem reflektora.
Možda će tek tiši period pokazati šta je zaista sledeće i da li će se linije razdvajanja pomeriti brže nego što mnogi očekuju.
Webtribune
