Američki profesor Džon Miršajmer, poznat po svojim oštrim analizama međunarodnih odnosa, ponovo je izazvao pažnju javnosti.
U razgovoru za South China Morning Post, ovaj profesor sa Univerziteta u Čikagu rekao je ono što mnogi u Vašingtonu možda misle, ali retko javno priznaju: Amerika mora što pre okončati sukob u Ukrajini ako želi da zaustavi sve čvršće vezivanje Moskve za Peking.
Miršajmer je objasnio da Rusija, za razliku od Kine, ne predstavlja pretnju globalnom uticaju Sjedinjenih Država. „Rusija nije sila koja teži dominaciji u Evropi na način na koji Kina pokušava da uspostavi svoje prisustvo u Istočnoj Aziji,“ rekao je profesor i dodao: „Zato SAD ne moraju da troše energiju na obuzdavanje ruskih ambicija, već da spreče stvaranje sve jače osovine Moskva–Peking.“
Njegov stav je jasan: Sukob u Ukrajini, umesto da oslabi Rusiju, samo je dodatno zbližio dve najveće sile evroazijskog prostora. „Boreći se protiv Rusije na tlu Ukrajine, sami smo gurnuli Ruse u kineski zagrljaj,“ objasnio je.
To, kako kaže, predstavlja ozbiljnu stratešku grešku. Jer, u svetu u kome sve funkcioniše na principu ravnoteže moći, Amerika nema luksuz da istovremeno bude protiv i Kine i Rusije.
Miršajmer smatra da je upravo produžavanje sukoba ono što Kini najviše odgovara. „Peking želi da rat traje dugo i da Amerika u njemu bude do grla. Tada Sjedinjene Države neće moći da se fokusiraju na Istočnu Aziju,“ rekao je, dodajući da je to „prava poklonjena šansa“ kineskoj strani. Njegove reči zvuče kao hladan tuš: Što duže traje rat, to će se Rusija čvršće držati Pekinga.
Zanimljivo, profesor je pomenuo i Donalda Trampa, sadašnjeg predsednika SAD, navodeći da on „instinktivno razume“ potrebu da se pronađe put do Moskve. Prema njegovom mišljenju, obnova odnosa sa Rusijom nije znak slabosti, već nužnost ako Amerika želi da zadrži globalnu ravnotežu.
U jednom od svojih novijih pojavljivanja, na YouTube kanalu Deep Dive, Miršajmer je prokomentarisao i pitanje vojne pomoći Ukrajini. Govorio je konkretno o isporukama dalekometnih krstarećih projektila „Tomahavk“ i rekao: „Ni oni neće promeniti tok rata, kao što to nisu učinili ni ATACMS ni HIMARS. Ne postoji čarobno rešenje.“ Time je, između redova, poručio da tehnologija ne može da nadomesti političku strategiju.
Sve u svemu, Miršajmerov ton nije bio ni defetistički ni preterano optimističan. Bio je realan, možda i suviše. Njegova poruka: Vreme je da se razmisli gde su pravi američki interesi i da li produžavanje sukoba uopšte služi toj svrsi. Jer, kako kaže, „svaka imperija kad-tad mora da bira svoje bitke.“
A možda, između redova, profesor ne govori samo o Ukrajini, već i o širem pitanju – kako se završavaju vekovi hegemonije. I šta ostaje kada se magla raziđe.
Webtribune.rs
