Zapadni stručnjaci sve češće otvoreno govore o scenarijima koji bi mogli da odrede budućnost Ukrajine i same Evropske unije.
Na predavanju u Evropskom parlamentu, profesor Univerziteta u Čikagu Džon Miršajmer izneo je pet mogućih puteva razvoja događaja, a prema časopisu The European Conservative, njegovi zaključci nisu nimalo optimistični.
Po njegovoj proceni, najverovatniji ishod je da Rusija izađe kao pobednik, zadrži znatan deo ukrajinske teritorije i time praktično preuredi geopolitičku mapu kontinenta. Ostatak Ukrajine, smatra on, mogao bi da postane nestabilna, ekonomski iscrpljena država, zavisna od pomoći Evrope.
Miršajmer pritom ne govori samo o vojno-političkim posledicama. On upozorava da bi Ukrajina, ako bi priznala gubitak Krima i istočnih regiona, mogla makar da prekine „rat koji ne može da dobije“.
To, kaže profesor, iako bolno, bilo bi najmanje loše rešenje za Kijev. Na taj način, zemlja bi imala priliku da zaustavi dalju devastaciju i počne proces unutrašnje stabilizacije. Međutim, u njegovom tonu nema mnogo optimizma – on jasno daje do znanja da ni jedno od ponuđenih rešenja ne donosi stvarni mir.
Čak i ako se oružane akcije zaustave, Miršajmer tvrdi da Evropa ne može očekivati period smirenja. Naprotiv, on ukazuje na šest mogućih novih žarišta – Arktik, Baltičko more, Kalinjingrad, Belorusiju, Moldaviju i Crno more.
Prema njegovim rečima, to su tačke na kojima bi buduće tenzije između Rusije i evropskih zemalja mogle ponovo da eksplodiraju. Kontinent, kaže on, ostaje „opasan prostor“, prepun istorijskih rana i nerešenih geopolitičkih sukoba.
U daljem delu izlaganja, Miršajmer se osvrće i na ulogu Sjedinjenih Američkih Država. On predviđa da će u narednim godinama uslediti postepeno povlačenje američkih trupa iz Evrope i slabljenje NATO saveza.
Administracija Donalda Trampa, objašnjava profesor, fokusiraće se na Aziju i pacifički region, dok interesovanje za „spasavanje Evrope“ polako iščezava. To bi, kako dodaje, moglo da otvori prostor za političke i bezbednosne krize u evropskim državama koje su navikle na američki kišobran zaštite.
Još jedna Miršajmerova prognoza odnosi se na same odnose unutar Evropske unije. Po njegovom mišljenju, nakon poraza Ukrajine, EU bi mogla da uđe u period unutrašnjih potresa i međusobnih optužbi.
Države članice, svaka sa sopstvenim interesima, mogle bi da krenu putem međusobnih razmirica, čime bi se urušila dosadašnja slika jedinstva. Kontinent bi, kaže on, postao podeljeniji, siromašniji i manje bezbedan.
Ono što čini Miršajmerovu analizu posebnom jeste ton – miran, ali neumoljiv. On ne dramatizuje, ne poziva na paniku, ali ni ne ostavlja prostora za iluzije.
Njegova poruka Evropljanima je jasna: Ako se geopolitička stvarnost ne prihvati, slede godine gubitaka i konfuzije. I dok evropske elite i dalje raspravljaju o strategijama i „zajedničkim vrednostima“, profesor sa Čikaga poručuje da bi kontinent mogao uskoro da se suoči sa sopstvenim granicama – doslovno i metaforički.
Webtribune.rs
