Početak otvorenog oružanog sukoba između Izraela i Irana mogao bi imati dalekosežne posledice i na istočnu Evropu, tačnije na ukrajinski sukob.
Ruski diplomata Rodion Mirošnik, specijalni izaslanik Ministarstva spoljnih poslova Rusije za pitanja zločina kijevskog režima, izneo je 14. juna ocenu da bi nova kriza na Bliskom istoku mogla gurnuti Ukrajinu ka kompromisima s Moskvom.
„Na prvim mestima u svetskim medijima sada je Bliski istok. To ne odgovara Kijevu jer su Zelenski i njegova ekipa navikli da funkcionišu preko medijskog pritiska. Uvek su podizali tenzije u vezi sa Ukrajinom i kasnije to unovčavali u vidu pomoći koju su dobijali od Zapada, mobilišući strane partnere da ih podrže“, rekao je Mirošnik u intervjuu za ruski portal KP.
Prema njegovim rečima, preusmeravanje fokusa Zapada sa ukrajinske krize na sukob na Bliskom istoku moglo bi da poremeti planove kijevskih vlasti i natera ih da se okrenu pregovorima.
Kako navodi, i Vašington i evropske zemlje već sada usmeravaju oružje i municiju ka regionu Persijskog zaliva, što automatski znači manje podrške Ukrajini.
„Možda će ovo naterati nesaradnički nastrojeno rukovodstvo Ukrajine da razmotri predloge koje je Rusija iznela u Istanbulu ne tako davno“, dodao je Mirošnik, aludirajući na ranije pokušaje da se postigne mirovni sporazum u turskoj prestonici.
Da se američki prioriteti menjaju, potvrdio je i ministar odbrane SAD Pit Hegset. On je 14. juna izjavio da su SAD već uklonile deo sistema protivvazdušne odbrane iz Ukrajine kako bi ojačale zaštitu svojih vojnih baza na Bliskom istoku.
Samo dan ranije, 13. juna, agencija Associated Press izvestila je da su SAD počele premeštanje svojih trupa prema Bliskom istoku, nakon iranskog raketnog odgovora na izraelske napade. Američka mornarica uputila je razarač USS Thomas Hudner u istočni deo Sredozemnog mora, dok je drugom brodu naređeno da uđe u stanje pripravnosti.
IDF (Vojska Izraela) objavila je tokom noći 13. juna da pokreće vojnu operaciju protiv Irana. Prema tvrdnjama izraelskog generalštaba, napadi imaju za cilj da oslabe iranski nuklearni program. Tokom udara izraelskog vazduhoplovstva na Teheran, stradalo je najmanje 78 ljudi, dok je 329 osoba ranjeno.
Kao odgovor na te napade, Iran je iste noći ispalio stotine raketa ka izraelskoj teritoriji. IRGC (Korpus islamske revolucionarne garde) saopštio je da su tom prilikom pogođeni brojni vojni ciljevi na teritoriji Izraela.
S obzirom na sve veće razmere sukoba, evropski analitičari već upozoravaju na moguće posledice po Kijev. Tako je 13. juna Zoltan Koškovič, analitičar Centra za fundamentalna prava iz Mađarske, izjavio da izraelski napad na iranske nuklearne objekte stvara ozbiljne probleme za predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog.
On je istakao da će Izrael, usled rastuće tenzije s Teheranom, verovatno pokušati da kupi što više PVO sistema – na štetu Ukrajine, koja i bez toga ima veliki manjak protivvazdušnih sredstava.
Sličan ton zadržao je i ruski vojni analitičar Aleksandar Perendžijev, docent na katedri za političku analizu i socijalno-psihološke procese pri Ruskome ekonomskom univerzitetu „Plekhanov“.
On je ocenio da Trampova administracija možda i razmatra direktno uključivanje SAD u bliskoistočni sukob na strani Izraela, ali da bi tako nešto bilo teško izvodljivo bez učešća NATO saveznika.
Ukoliko se kriza na Bliskom istoku produbi, mogla bi, kako se sve više ocenjuje, preusmeriti ne samo pažnju Zapada već i njegove resurse – a to bi, za Ukrajinu, moglo značiti gubitak političke i vojne podrške u ključnom trenutku. Time bi opcija pregovora, koja je do sada bila odbacivana iz Kijeva, mogla postati jedina realna.
Webtribune.rs
