Programeri, profesori jezika, prevodioci, jutjuberi, dizajneri i ostali frilenseri, koji zarađuju na osnovu ugovora o autorskom delu od 1. januara će imati mogućnost da porez na svoj prihod plaćaju po dva modela. Njihov položaj će biti uređen izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, čiji je nacrt objavilo Ministarstvo finansija.
Kako objašnjavaju u Udruženju frilensera i preduzetnika Srbije, frilensom će se smatrati sav prihod od inostranih fizičkih i pravnih lica i od domaćih fizičkih lica za usluge i rad od autorskog dela ili usluga i rada sličnog autorskom delu, odnosno iz oblasti digitalnih usluga, što podrazumeva rad onlajn za inostranog nalogodavca, kada se isporučuje usluga, a ne fizički proizvod.
Zakon stupa na snagu 1. januara 2023. a prijava prihoda vršiće se kvartalno onlajn preko posebno napravljenog portala, dok će rok za prijavu i plaćanje biti 30 dana od isteka kvartala.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
„Svaki frilenser će na osnovu visine prihoda u kvartalu imati opciju da izabere jedan od dva ponuđena modela obračuna. Prvi model je povoljniji za osobe sa nižim prihodima ili koji povremeno dobijaju novac na ovaj način, dok je model B povoljniji za više prihode“, kažu u Udruženju frilensera i preduzetnika.
Frilenseri sami biraju model oporezivanja
Po prvom modelu, kako je navedeno u Nacrtu zakona o porezu na dohodak građana frilenseri imaju besteretni deo od 96.000 dinara kvartalno, odnosno 32.000 dinara mesečne zarade i tek od tog iznosa im se računa porez i doprinosi za Fond PIO. Njima će se, dakle, od tromesečnih prihoda oduzeti 96.000 dinara takozvanih normiranih troškova, i na tako dobijenu razliku plaćaće porez po stopi od 20 odsto.
Na primeru mesečne zarade od 1.000 evra, odnosno kvartalnog prihoda od oko 351.000 dinara, po ovom modelu bi frilenser, morao da izdvoji 138.465 dinara za poreze i doprinose, a od toga 51.000 po osnovu 20 odsto poreza, 26.265 za zdravstveno osiguranje i 61.000 dinara za Fond PIO. On bi zaradio 212.535 dinara.
Prema drugom modelu, od tromesečnih prihoda oduzimaju se normirani troškovi od 57.900 dinara, ali se oduzima još i 34 odsto ostvarenih prihoda svakog konkretnog frilensera. Na tako dobijenu razliku plaća se porez po stopi od 10 odsto. U Udruženju kažu da je ovaj model obračuna povoljniji za one koji imaju veće prihode.
Na istom primeru kao i za model A, sa mesečnm zaradom od 1.000 evra, odnosno kvartalnim prihodom od oko 351.000 dinara bi frilenser, morao da izdvoji 17.376 dinara za 10 odsto poreza, 17.897 za zdravstveno osiguranje, još 41.702 dinara za Fond PIO , dok bi ga ukupno porezi i doprinosi koštali 76.975 dinara, a zaradio bi 274.024 dinara.
Kada su u pitanju mesečni prihodi do 500 evra, frilenserima će se, prema računici Udruženja frilensera i preduzetnika Srbije više isplatiti ako se opredele za model A. Ukoliko, na primer, zarađuju 300 evra mesečno, za kvartal će po prvom modelu platiti 8.298, a po drugom bi im sledovao porez od 28.526 dinara.
Frilenser će moći, na onlajn platformi, da u svakom kvartalu izabere jedan od dva ponuđena modela oporezivanja, a model može da se promeni u svakom narednom kvartalu. To je olakšavajuća okolnost, jer frilenserima ni prihodi u svakom mesecu, pa samim tim i kvartalu nisu iste. Koristiće se onlajn platforma, poput one za sezonske radnike, za prijavljivanje prihoda od frilensa i biće potreban samo kvalifikovano elektronski sertifikat.
Iz Udruženja frilensera i preduzetnika Srbije navode da je novim predlogom Ministarstvo finansija uvažilo veći deo jihovih predloga, a nacrt zakona bi trebalo da uđe u skupštinsku proceduru sa jesenjim setom finansijskih zakona.
Kako kažu, model ostavlja mogućnost da frilenseri koji smatraju da im druge vrste poslovanja više odgovaraju, registruju drugi oblik delatnosti poput preduzetnika paušalca ili preduzetnika sa isplatom lične zarade.
Podsetimo, Nacrt izmena zakona o porezu na dohodak rezultat je višemesečnih pregovora Vlade Srbije i Radne grupe koju su sačinjavala tri udruženja frilensera, Ministarstva finansija, Poreske uprave, Narodne banke Srbije i nevladinog sektora.
Pregovori trajali dve godine
Podsetimo, ovaj problem našao se u fokusu javnosti još u oktobru 2020. kada je Poreska uprava najavila oporezivanje frilensera pet godina unazad, jer do tada većina uošte nije plaćala nikakvu naknadu državi.
Poreznici su tražili da plate poreze na prihode iz inostranstva, ali i doprinose za zdravstvo i za Fond Pio, za proteklih pet godina, sa kamatom, a prema tim rešenjima neki od njih je trebalo da plate 70 do 80 odsto svojih prihoda. Oni su tada danima protestovali i tražili su da njihove obaveze teku od momenta primene novog zakona kojim bi se tačno definisale obaveze i prava frilensera.
Oni su u aprilu 2021. ipak postigli dogovor sa Vladom, a objavljeno je da će oni koji pređu određenu granicu prihoda za proteklih pet godina i budu kroz reprogram uplaćivali poreze i pripadajuće doprinose, imati pravo na priznavanje radnog staža na ime uplaćenih doprinosa.
Dogovoreno je da oni koji su zarađivali do 570 evra nemaju imati nikakvu poresku obavezu, oni koji su zarađivali do 1.000 evra u proseku da imaju obavezu 13 odsto, a do 2.000 evra 20 odsto, što je faktički značilo da su doprinosi otpisani (jer porez iznosi 20 odsto) i da će se na taj način deo ljudi platiti samo porez, a da će dobiti i staž za to. Dakle, suštinski je otpisano od 70 odsto do 100 odsto duga.
(Euronjuz)
