Ministar spoljnih poslova Nemački Hajko Mas izjavio je da ne podržava politiku ekonomske izolacije Rusije i Kine, jer ih to međusobno približava i preti nastankom „najvećeg“ vojno-ekonomskog saveza.
„Oni (pristalice obustavljanja projekta ‘Severni tok 2’) kažu da zbog onoga što se dešava u Rusiji ne bi trebalo da poslujemo sa Rusijom. Na kraju krajeva, svaki biznis sa Rusijom je koristan za državu. Na taj način, ovo se odnosi na sve, to dovodi do potpune ekonomske izolacije Rusije. Slične rasprave vodimo i u vezi sa Kinom. Tamo se radi o razdvajanju, pod time se ne podrazumeva ništa više do ekonomska izolacija Kine“, rekao je Mas govoreći u Bundestagu.
On je dodao da treba shvatiti kuda to vodi sa geostrateškog stanovišta.
„Oni (pristalice takvih mera izolacije) guraju Rusiju i Kinu bliže jednu drugoj i tako stvaraju najveći vojno-ekonomski savez koji postoji. I mislim da strategija Zapada ne bi trebalo da bude u toj konfrontaciji. Stoga sam protiv toga da se ruše svi mostove sa Rusijom“, dodao je ministar.
Na sličan način kritikovao je pristalice isključenja Rusije iz Saveta Evrope, ističući da članstvo u Savetu Evrope odgovara interesima građana Rusije. „Ne uvažavam strategiju spaljenih mostova, ona ne samo da je pogrešna, već je i opasna“, naglasio je Mas.
Razmatranje sankcija Rusiji
Mas je dodao da će ministri spoljnih poslova EU razgovarati o mogućim novim sankcijama Rusiji 22. februara i da Berlin smatra da bi one trebalo da budu usmerene protiv lica odgovornih za „suzbijanje protestnih akcija“ u Rusiji.
„Na sledećem Savetu Evropske unije na nivou ministara spoljnih poslova trebalo bi da razgovaramo o reakciji na ponašanje Rusije i postupanje prema mirnim demonstrantima. Radije bismo želeli da ne moramo ovo da radimo“, konstatovao je ministar.
Ministar je zatim objasnio da sankcije treba vezati za promenu ponašanja sankcionisane strane, a ako to ne može da se očekuje, onda treba da se pošalje signal da se „određeno ponašanje neće prihvatati“. Prema njegovim rečima, to je bio slučaj i sa ujedinjenjem Krima i sukobom na istoku Ukrajine. „Tako treba da bude i sada“, dodao je Mas.
Druga važna tačka koju je naveo je činjenica da sankcije treba da budu „ciljane“ upravo prema onima koji su „odgovorni za represivne postupke državnih vlasti nad sopstvenim građanima“.
Šef evropske diplomatije Žozep Borelj, koji je posetio Moskvu prošle nedelje, najavio je da namerava da inicira nove sankcije Rusiji. Prema njegovim rečima, ovo pitanje će biti razmotreno na sastanku Saveta ministara spoljnih poslova EU 22. februara, a zatim u martu na samitu o Evropske unije.