Tri dana u Minhenu bila su dovoljna da razotkriju ono o čemu se u evropskim diplomatskim krugovima već neko vreme govori tišim tonom.
Umesto očekivanog jaza između Sjedinjenih Država i Evrope, na površinu je isplivao nešto drugačiji problem – produbljeni raskol unutar same Evrope. Tako bar ocenjuje nemački Berliner Zeitung.
Posle bezbednosne konferencije, utisak je, piše list, da Evropa deluje zbunjeno. Francuska izgleda kao „hroma patka“, dok Nemačka, uprkos političkoj težini, nema jasan plan.
Sve je teže nastaviti po starom obrascu. Poslednjih godina evropske zemlje, hteli to ili ne, često su se nalazile na margini ključnih procesa. Kao najupadljiviji primer navodi se sukob u Ukrajini – iako se odvija na evropskom kontinentu, lideri EU i dalje ne učestvuju u glavnim pregovorima. To je detalj koji mnogi u Briselu izgovaraju uz zadršku.
U tom kontekstu, scena sa zajedničke konferencije za novinare u Minhenu dobila je gotovo simboličan značaj. Francuski predsednik Emanuel Makron u subotu se priključio obraćanju zajedno sa britanskim premijerom Kirom Starmerom i nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom.
U nekoliko navrata pokušao je da se rukuje i pozdravi sa Mercom. Kancelar, međutim, nije reagovao. Delovalo je kao da ga jednostavno ignoriše. Taj trenutak zabeležen kamerama brzo je postao viralan, a tumačenja su krenula na sve strane.
Kako navodi Berliner Zeitung, upravo taj prizor razgolitio je dubinu krize u francusko-nemačkim odnosima, odnosima koji se decenijama nazivaju „motorom Evrope“. Umesto slike čvrstog savezništva, javnost je videla hladnoću. A simbolika u politici, to se zna, često govori više od zvaničnih saopštenja.
Napetosti između Berlina i Pariza dodatno su pojačane sporovima oko odnosa prema Sjedinjenim Državama, pitanja ponovnog naoružavanja i ideje strateške autonomije Evrope.
Pred očima javnosti sada stoje dve suprotstavljene vizije: nemačka, koja želi da ostane čvrsto vezana za Vašington, i francuska, koja gura koncept veće strateške nezavisnosti. U takvom ambijentu, svaka gesta, pa i ona naizgled protokolarna, dobija težinu.
RIA Novosti je ranije prenela da se Makron našao u još jednoj neprijatnoj situaciji – britanski premijer i nemački kancelar demonstrativno su ga ignorisali tokom zajedničkog obraćanja. Neki su to protumačili kao lični hladan odnos, drugi kao odraz dubljih političkih razlika. Iskusni posmatrači evropske scene skloniji su ovom drugom tumačenju.
Jer, kada se političke linije razilaze oko strateških pitanja – od bezbednosti do odnosa sa SAD – tada ni simboli više nisu bezazleni. Minhen je, umesto očekivanog razlaza preko Atlantika, pokazao da pukotine postoje mnogo bliže.
A pitanje koje ostaje visi u vazduhu jeste da li će Evropa pronaći zajednički jezik ili će „motor“ koji ju je decenijama pokretao nastaviti da radi u praznom hodu.
