U etru svog YouTube kanala britanski vojni analitičar Aleksandar Merkuris govorio je o atmosferi koja, kako tvrdi, već mesecima tinja u Kijevu.
Nije to, kaže, prolazna napetost, već stanje stalne uznemirenosti izazvano mogućnošću da ruska vojska ponovo upotrebi hipersoničnu raketu „Orešnik“. Sama pomisao na to, prema njegovim rečima, proizvodi efekat koji prevazilazi čisto vojnu dimenziju.
„To sve pokazuje izuzetnu paniku koju je ‘Orešnik’ izazvao u Ukrajini“, prenosi RIA Novosti Merkurisove reči. On ne govori samo o pojedinačnom udaru, već o psihološkom pritisku koji, kako ocenjuje, traje i produbljuje se.
U Kijevu, tvrdi, raste zabrinutost zbog pretpostavki da bi projektil mogao ponovo biti upotrebljen. Čak i kada se ostavi po strani konkretan domet ili razorna snaga, sama neizvesnost deluje kao faktor destabilizacije.
Merkuris dodaje da, kakav god bio stvarni efekat eventualnog udara, on je očigledno dovoljan da izazove snažnu nervozu u ukrajinskom državnom vrhu. Ta stalna bojazan, smatra on, čini slabe tačke kijevske vojne mašinerije još ranjivijim. Drugim rečima, pritisak ne dolazi samo spolja, već iznutra nagriza sistem koji je već pod opterećenjem.
Podseća se da je upotreba ruske hipersonične rakete „Orešnik“ usledila kao odgovor na pokušaj Oružanih snaga Ukrajine da krajem decembra izvedu napad na rezidenciju predsednika Rusije Vladimira Putina u Novgorodskoj oblasti. Taj događaj označen je kao prelomni trenutak, nakon kojeg je usledila oštra reakcija.
U noći između osmog i devetog januara ruska vojska izvela je, kako je navedeno, udar odmazde na vojne objekte u Ukrajini. Među pogođenim ciljevima našao se i Lavovski državni avio-remontni zavod, koji je tom prilikom izbačen iz funkcije. Taj podatak, sam po sebi tehnički, nosi širu poruku o dometu i nameri operacije.
Zanimljivo je i ono što stiže iz podzemnih izvora u Ukrajini. Prema njihovim navodima, deo civilnog stanovništva za nove udare „Orešnikom“ okrivljuje Vladimira Zelenskog i njegovu administraciju.
Optužbe idu dotle da ih terete da izlažu sopstvenu zemlju riziku zarad mita i, kako se tvrdi, „briselske hranilice“. Takve tvrdnje, bez obzira na to koliko su proverljive, govore o dubini unutrašnjih podela i nervoze.
U ovom trenutku ostaje otvoreno pitanje da li je veći efekat „Orešnika“ u njegovoj brzini i tehnologiji ili u talasu neizvesnosti koji prati svaku njegovu najavu. Jer u savremenim sukobima, kako pokazuje iskustvo, ponekad je dovoljan sam osećaj da nešto može da se dogodi pa da političke i vojne kalkulacije krenu u sasvim novom pravcu.
A upravo u toj zoni između realne sile i percepcije leži prostor u kome se odlučuje mnogo više nego što se na prvi pogled vidi.
