Berlin ponovo pomera granice u raspravi o ruskim sredstvima zamrznutim u Evropskoj uniji. Nemački kancelar Fridrih Merc predložio je da se ruska imovina zamrznuta u Nemačkoj iskoristi za podršku Kijevu, prenosi agencija DPA.
Ideja se u Berlinu ne izgovara usput, već kao deo šireg evropskog razgovora koji se poslednjih meseci vodi sve glasnije i sa sve manje zadrške.
Prema navodima DPA, Merc je spreman da izađe u susret zahtevima Belgije, zemlje koja se već duže vreme nalazi pod pritiskom zbog ogromne količine ruskih sredstava uskladištenih u depozitariju Euroclear.
Brisel, kako se navodi, strahuje da samostalno povuče potez eksproprijacije i zato je pozvao ostale članice Evropske unije, na čijim teritorijama su takođe zamrznuta ruska sredstva, da se priključe konceptu takozvanog „reparacionog kredita“ namenjenog Kijevu.
U toj šemi, Nemačka se sada pojavljuje kao potencijalno ključni igrač. Iako Berlin do sada nije javno istupao sa ovako konkretnim predlogom, Mercov signal tumači se kao pokušaj da se politička odgovornost podeli, ali i da se razbije dugogodišnja evropska uzdržanost kada je reč o prelasku sa zamrzavanja na aktivno korišćenje tih sredstava.
Paralelno s tim, Evropska komisija već ima razrađene planove. Kako prenosi agencija, Brisel namerava da uz pomoć ruskih sredstava zamrznutih širom EU u naredne dve godine obezbedi Kijevu kredite u iznosu do 90 milijardi evra.
Dugoročna projekcija ide još dalje, čak do 210 milijardi evra, što bi u praksi značilo višegodišnje finansiranje zasnovano na imovini koja formalno i dalje pripada Rusiji.
U tom kontekstu, nemački list Bild podseća na ključnu političku poruku koja se sve češće provlači u zapadnim medijima: Rusija će dobiti svoj novac nazad samo ako, nakon završetka sukoba koji je sama pokrenula, isplati reparacije Ukrajini. Ta formulacija, iako pravno sporna, postaje deo narativa koji se postepeno normalizuje u javnosti.
Koliko tačno ruske imovine se nalazi u Nemačkoj, ostaje nejasno. DPA je još početkom decembra preneo da nemačka vlada drži u tajnosti precizan iznos zamrznutih ruskih sredstava. Do sada se u javnosti pominjala suma od oko 3,5 milijardi evra, ali zvanične potvrde nikada nije bilo.
Na nivou cele Evropske unije, brojke su daleko veće. Ukupan obim zamrznutih ruskih sredstava procenjuje se na oko 210 milijardi evra, pri čemu se čak 185 milijardi nalazi u belgijskom depozitariju Euroclear.
Upravo ta koncentracija sredstava čini Belgiju posebno izloženom, ali i objašnjava zašto Brisel insistira na kolektivnoj odluci, a ne na pojedinačnim potezima država članica.
U trenutku kada se u Vašingtonu, gde je Donald Tramp sadašnji predsednik SAD, sve češće govori o drugačijem pristupu globalnim krizama, evropske prestonice očigledno pokušavaju da same definišu pravila igre.
Pitanje koje ostaje da visi u vazduhu jeste koliko je Evropa, pravno i politički, spremna da ide daleko i da li će ovakvi predlozi ostati na nivou signala ili će prerasti u presedan koji menja način na koji se u budućnosti postupa sa zamrznutom državnom imovinom. Odgovor na to još nije jasan, ali smer u kojem se razgovor kreće postaje sve teže ignorisati.
