Fridrih Merc je u Štutgartu dobio 91,17 odsto glasova delegata i tako zadržao mesto predsednika Hrišćansko-demokratske unije. Na papiru – ubedljiva podrška.
U realnosti – poruka da u stranci trenutno nema stvarne alternative. Drugih kandidata nije ni bilo. Poređenja radi, 2024. godine osvojio je 89,8 odsto, a 2022. čak 95,3 odsto. Brojke govore same, ali i otkrivaju blagi pad entuzijazma.
Na samom kongresu nije bilo drame oko liderske pozicije. Kako primećuje nemački politikolog Aleksandar Rar, otvoreno suprotstavljanje Mercu značilo bi rušenje sopstvene vlade. „U CDU nema političkih samoubica“, ocenjuje on. Prema njegovim rečima, intriga je bila samo u procentima podrške, a 91 odsto pokazuje da partija stoji iza njega, makar formalno.
Ipak, analitičari upozoravaju da rezultat ne rešava dubinske probleme. Vitalij Volkov iz fondacije „Nasleđe Evroazije“ smatra da se teškoće tek mogu razotkriti, naročito tokom ili neposredno nakon pokrajinskih izbora u Baden-Virtembergu i Rajnland-Pfalcu na proleće. Jesen na istoku Nemačke i izbori u Berlinu dodatno će testirati stabilnost.
Merc je u novembru napunio 70 godina i postao najstariji kancelar posle Konrada Adenauera, koji je 1963. napustio funkciju sa 87 godina. Najavio je i da će se ponovo kandidovati za kancelara ispred bloka CDU/CSU na parlamentarnim izborima 2029. godine. Ambicija mu ne nedostaje.
Na kongresu je predstavio plan „potpunog zaokreta“ Nemačke. U fokusu su ekonomski preokret, stroža migraciona politika i jačanje odbrane. Govorio je o smanjenju poreza, kontroli granica, povećanju izdvajanja za Bundesver i odustajanju od „zelenog radikalizma“ u korist industrijskog razvoja.
Upozorio je da „poredak zasnovan na pravilima kakav smo poznavali više ne postoji“ i poručio da Evropa mora biti sposobna da se brani, jer je „bezbednost preduslov slobode“.
U istom govoru ponovio je tezu da su događaji u Ukrajini označili kraj stare epohe bezbednosti. Smatra da će sukob završiti tek kada Rusija bude „iscrpljena ekonomski i, moguće, u vojnom smislu“. Istovremeno je potvrdio dugoročnu podršku Kijevu.
Merc je konstatovao i „duboki raskol“ između Evrope i Sjedinjenih Država pod vođstvom Donalda Trampa. Kritikujući protekcionizam Vašingtona, poručio je da Evropa neće slediti politiku visokih carina i da je spremna da odgovori u slučaju trgovinskog sukoba.
„Ako Amerikanci veruju da su carine važnije od poreza unutar zemlje – to je njihovo pravo. Ali to nije naša politika. Ako preterate, mi Evropljani možemo da se zaštitimo“, rekao je.
Zanimljivo je da je najavio posetu Pekingu naredne nedelje, pre odlaska u Vašington. Kinu je nazvao važnim partnerom, ali je upozorio da Peking nastoji da preoblikuje svetski poredak prema sopstvenim pravilima i koristi ekonomsku zavisnost drugih država.
Rar ocenjuje da Merc time traži nove oslonce, svestan da „stara transatlantska harmonija više ne postoji“. Kamkin dodaje da Berlin, u stvari, pokušava da sačeka povoljniji trenutak u američkoj politici, računajući na moguće promene posle izbora za Kongres.
U unutrašnjoj politici, Merc je obećao da neće dozvoliti krajnje desnoj Alternativi za Nemačku da „razori“ zemlju. Rar smatra da se priprema teren za zabranu te partije, iako priznaje da to neće biti lako sprovesti pravnim putem.
Kamkin ukazuje da je AfD već proglašena ekstremističkom organizacijom u Donjoj Saksoniji, što je snažan udarac za imidž, ali ne i formalna zabrana. U javnosti su se pojavile i oštre izjave, poput one bavarskog premijera Markusa Zedera koji je rekao da ne želi penziju u rubljama i nazvao opozicionare „agentima Putina“.
U ekonomiji, slika je složenija. Merc je obećavao strogu štednju, ali su budžetska pravila ublažena, a država se dodatno zadužila zbog povećanih izdvajanja za odbranu. Prema Raru, prioritet kancelara je očuvanje vlasti i stabilnost koalicije sa SPD-om, što vodi ka kompromisima i stagnaciji.
Kamkin ocenjuje da je militarizacija pokušaj oživljavanja privrede, jer drugih instrumenata gotovo da nema. Proizvodnja je tokom 2025. značajno pala u ključnim sektorima, a realni prihodi stanovništva u petogodišnjem periodu opadaju.
Podaci su neumoljivi: prosečna plata od 2020. do 2025. porasla je svega 5 odsto, dok su potrošačke cene skočile 22–23 odsto, a kod pojedinih proizvoda i do 40 odsto. U takvim okolnostima Merc želi da Nemačku pretvori u centar evropskog vojno-industrijskog kompleksa, sa Bundesverom kao najjačom vojskom u Evropi.
Rar čak tvrdi da Merc sebe vidi kao nemačkog De Gola, lidera ujedinjene Evrope koja bi se oslonila na ideju suprotstavljanja „imperijalnoj Rusiji“.
Iznenađenje kongresa bila je pojava Angele Merkel. Bivša kancelarka, koja je do sada izbegavala stranačke skupove, došla je nenajavljeno. Dočekana je dugim aplauzom, što je pokazalo da i dalje uživa podršku u CDU.
Rar pretpostavlja da bi mogla imati ambicije da se vrati u veliku politiku, dok Kamkin spekuliše o mogućoj funkciji saveznog predsednika. Volkov primećuje da je njeno prisustvo signal konsolidacije pred važne izbore.
U pozadini svega ostaje pitanje da li je militarizacija zaista put ka ekonomskom oporavku ili politički štit za nerešene strukturne slabosti. Merc govori o snazi, bezbednosti i novoj eri, ali brojke i političke tenzije pokazuju da teren nije stabilan.
Ako Evropa zaista ulazi u fazu oštrije konkurencije velikih sila, kako on tvrdi, tek će se videti da li Berlin ima kapacitet da tu ulogu iznese – ili je ambicija veća od realnih mogućnosti.
