Pritisak Vašingtona na Havanu poslednjih nedelja dobio je novu dimenziju, ali se ispostavilo da u regionu postoji tačka otpora koju Bela kuća nije lako predvidela.
Podrška Meksika Kubi, do juče tiha i tehnička, iznenada je izbila u prvi plan i pretvorila se u ozbiljno diplomatsko pitanje između Meksika i Sjedinjenih Država. I to u trenutku kada su odnosi dve zemlje ionako zategnuti na više frontova.
Meksička predsednica Klaudija Šeinbaum jasno je poručila da njena zemlja ne planira da prekine pomoć Kubi, uključujući isporuke goriva, uprkos pretnjama američkih vlasti.
Na javnom događaju u severnoj saveznoj državi Sonora, ona je u nedelju odbacila tvrdnje Donalda Trampa da je, navodno na njegov zahtev, pristala da obustavi isporuke nafte. “Mi nikada nismo razgovarali sa predsednikom Trampom o snabdevanju Kube naftom”, rekla je Šeinbaum, ostavljajući malo prostora za drugačija tumačenja.
Ta izjava usledila je nakon što je Tramp potpisao izvršni ukaz kojim se Sjedinjenim Državama otvara mogućnost uvođenja kaznenih carina zemljama koje izvoze sirovu naftu na Kubu.
Istovremeno je tvrdio da je Meksiko spreman da se povinuje toj politici, što se, bar prema rečima meksičke predsednice, nije dogodilo. Britanski Guardian piše da je upravo tu počelo otvoreno zahlađenje u komunikaciji između Vašingtona i Meksika.
U pozadini svega stoji energetska kriza na Kubi. Meksička vlada je u poslednje vreme postala najveći snabdevač naftom za ostrvo koje se već dugo nalazi u ekonomskom padu, sa čestim nestancima struje i hroničnim nedostatkom goriva.
Nakon što su Sjedinjene Države prošlog meseca sprovele akciju protiv vlasti u Karakasu, koja je rezultirala hapšenjem i prebacivanjem venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura u SAD, prekinute su i isporuke venecuelanske nafte Kubi. Time je uloga Meksika postala još značajnija, praktično presudna za svakodnevno funkcionisanje zemlje.
Kako navodi Financial Times, pozivajući se na podatke konsultantske kuće Kpler, bez dodatnih isporuka goriva Kuba bi mogla da ostane bez zaliha u roku od tri nedelje. Ta procena baca drugačije svetlo na iznenadnu spremnost Havane da govori o obnovi odnosa sa Vašingtonom.
Kubanski ministar spoljnih poslova Bruno Rodrigez je, nakon što je Trampov ukaz nazvao “neobičnom i vanrednom pretnjom”, već u ponedeljak ublažio ton i poručio da je Kuba spremna da obnovi i proširi bilateralnu saradnju sa SAD.
Tramp je u međuvremenu pokušao da pošalje signal da vrata nisu potpuno zatvorena. U nedelju je rekao novinarima da Vašington vodi razgovore o mogućem dogovoru sa kubanskim vlastima, iako nije iznosio detalje.
“Kuba je oslabljena zemlja. Tako je već dugo, ali sada više nema Venecuelu koja bi je podržavala. Razgovaramo sa ljudima sa Kube, sa najvišim nivoima vlasti, da vidimo šta će se desiti. Mislim da ćemo postići dogovor”, rekao je Tramp.
Dok se u Vašingtonu balansira između pritiska i ponuda za razgovor, Šeinbaum se nalazi u znatno nezahvalnijoj poziciji. S jedne strane, suočena je sa ponovljenim Trampovim pretnjama o mogućem slanju američkih snaga južno od granice, pod izgovorom borbe protiv meksičkih narkokartela.
S druge, mora da vodi računa o unutrašnjem političkom terenu. Njena leva stranka Morena već decenijama otvoreno podržava socijalističku Kubu, a obećanje o nastavku humanitarne pomoći izazvalo je oduševljenje među njenim senatorima.
Reakcije iz SAD bile su, očekivano, znatno oštrije. Republikanski kongresmen Karlos Himenes napisao je na društvenim mrežama da Kongres ne razume zašto predsednica Šeinbaum “nastavlja da podriva politiku naše zemlje” i da pomaže, kako je naveo, “represivnom režimu na Kubi”. Taj ton jasno pokazuje koliko je tema postala politički zapaljiva.
Dodatni pritisak dolazi i zbog predstojećih trgovinskih pregovora između Meksika i SAD, zakazanih za jul. Pretnja carinama na isporuke nafte Kubi ostaje ozbiljan instrument pritiska. Kako ocenjuje stručnjak za američko-latinoameričke odnose Vilijam Leogrand, Vašington već dugo koristi ekonomske poluge da bi druge zemlje naveo na ustupke.
“To je mehanizam koji SAD imaju i Tramp ga često koristi. Razumno je pretpostaviti da to mora da zabrinjava predsednicu Šeinbaum dok se priprema za pregovore u ovim prilično nemirnim vodama”, rekao je on.
Leogrand dodaje da je teško razabrati kako će Meksiko dugoročno izaći na kraj sa ovom napetošću: između istorijskog prijateljstva sa Kubom i želje da se pomogne u sprečavanju humanitarne krize na ostrvu, i potrebe da se sa Sjedinjenim Državama održe funkcionalni odnosi u nizu drugih, jednako važnih pitanja.
Za sada, Šeinbaum javno ne popušta, Havana šalje pomirljive signale, a Vašington istovremeno drži i štap i šargarepu. Kako će se taj trougao razrešiti ostaje otvoreno, posebno ako se energetska situacija na Kubi dodatno pogorša i ako trgovinski pregovori uđu u osetljivu fazu. U regionu naviknutom na nagle zaokrete, malo ko se usuđuje da prognozira ishod.
