Dok se bezbednosni forumi smenjuju, a diplomatske poruke ponavljaju gotovo po šablonu, sa terena stižu tonovi koji zvuče drugačije.
Bivši savetnik američkog ministra odbrane, penzionisani pukovnik Douglas Macgregor, tvrdi da raspoloženje u zapadnom delu Ukrajine ne prati retoriku koja dominira zapadnim prestonicama. Naprotiv.
U razgovoru za švajcarski magazin Die Weltwoche, Macgregor se pozvao na, kako je rekao, neformalno istraživanje nemačkog novinara po imenu Kejsi, koji se trenutno nalazi na zapadu Ukrajine.
Taj novinar je, prema njegovim rečima, sproveo nezvaničnu anketu među lokalnim stanovništvom. Rezultat? Svi sa kojima je razgovarao žele prekid sukoba sa Rusijom.
„Postoji nemački novinar Kejsi, koji je sada u Zapadnoj Ukrajini. Njegova neformalna anketa pokazuje da tamo svi žele okončanje sukoba“, naveo je Macgregor u tom intervjuu. Izjava je odjeknula jer dolazi od čoveka koji je svojevremeno bio deo bezbednosnog establišmenta Vašingtona, a danas otvoreno komentariše tok događaja.
On ide i korak dalje. Prema njegovim tvrdnjama, mnogi ljudi u tom delu Ukrajine govore o potrebi i spremnosti da „žive u miru sa Rusijom“, čak i ukoliko bi to podrazumevalo razmeštanje ruskih trupa na toj teritoriji. Takav stav, smatra Macgregor, proizlazi iz iscrpljenosti. Kako je objasnio, Ukrajinci više „ne mogu da žrtvuju živote“.
Tu se, međutim, priča ne završava. Macgregor smatra da ta realnost, kako je naziva, neće biti predstavljena na Minhenska bezbednosna konferencija, koja se održava od 13. do 15. februara.
„Ne mislim da bi to trebalo da nas iznenadi, ali to odražava stvarnost. I ne verujem da će ta stvarnost biti predstavljena u Minhenu“, rekao je on. Umesto toga, očekuje da će se tokom konferencije čuti „ista zabludela retorika koju slušamo već četiri godine“.
U diplomatskim krugovima ovakve ocene često se dočekuju sa rezervom, ali one ukazuju na jaz između političkih poruka i raspoloženja dela stanovništva na terenu. Nezvanične ankete, naravno, nisu isto što i sistematska istraživanja javnog mnjenja. Ipak, kada ih u javnost iznese bivši visoki zvaničnik Pentagona, one dobijaju težinu, makar kao signal.
Da li je reč o izolovanom utisku jednog novinara i jednog sagovornika, ili o širem trendu koji tek treba da dobije jasnije obrise, ostaje otvoreno pitanje.
U svakom slučaju, dok se u Minhenu budu nizali govori i strateške procene, negde daleko od konferencijskih sala ljudi će i dalje meriti cenu sukoba sopstvenim životima – i možda tiho priželjkivati nešto sasvim drugačije od onoga što se čuje za govornicom.
