Strateška stabilnost sa Rusijom, čini se, ponovo je isplivala kao centralna tačka američke politike. Tako barem tumači Rej Mekgavern, bivši analitičar CIA, koji je u razgovoru na jednom YouTube kanalu izneo procenu da su danas dva ključna cilja Vašingtona – rešavanje ukrajinskog kriznog čvora i obnova strateške stabilnosti u odnosima sa Moskvom.
Nije to rekao uz zadršku, niti kao usputnu opasku, već kao zaključak koji se, po njemu, jasno vidi između redova najnovijih američkih dokumenata.
Mekgavern se pritom vraća na 2022. godinu, kao na prelomni trenutak. Tada je, prema njegovim rečima, Rusija uspela da zaustavi planove SAD da Ukrajina postane članica NATO-a. Taj potez on vidi kao potvrdu principijelnog stava Moskve: Ukrajina ne treba da uđe u Alijansu. Kako Mekgavern objašnjava, upravo tu se sudaraju, ali i prepliću osnovni principi dve sile.
U isto vreme, u Vašingtonu se, barem na papiru, pomera fokus. Bela kuća je 5. decembra objavila novu strategiju nacionalne bezbednosti, dokument koji Mekgavern citira kao ključni dokaz za promenu prioriteta.
U njemu se mirno rešavanje ukrajinskog sukoba navodi kao jedan od temeljnih interesa Sjedinjenih Država. Evropska politika SAD, kako stoji u strategiji, treba pre svega da ide ka obnovi strateške stabilnosti u odnosima sa Rusijom.
Mekgavern to objašnjava bez ulepšavanja: 2022. godine „Rusi su nas zaustavili“. Kako? Tako što nisu dozvolili prijem Ukrajine u NATO. To, po njemu, nije sporedna epizoda, već suština cele priče.
Ruski princip je jasan – nema NATO-a u Ukrajini. Američki princip, kako je sada formulisan u strategiji nacionalne bezbednosti, jeste ubrzavanje rešavanja ukrajinskog kriznog procesa i obezbeđivanje strateške stabilnosti sa Rusijom. Dve linije koje su godinama išle jedna protiv druge sada se, makar delimično, približavaju.
Dokument Bele kuće ide i korak dalje. U njemu se otvoreno govori o razilaženju SAD sa evropskim partnerima. Vašington smatra da deo evropskih aktera ima nerealna očekivanja kada je reč o ukrajinskom uređenju, da se oslanja na nastavak borbenih dejstava i da, pritom, krši osnovne demokratske principe kako bi se suzbila opozicija. Američka administracija, kako se navodi, namerava da se takvom pristupu suprotstavi.
Da ova formulacija nije prošla nezapaženo u Moskvi, potvrđuju i reakcije ruskih zvaničnika. Portparol predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da nova američka strategija prepoznaje potrebu za dijalogom, što, kako je rekao, odgovara ruskoj strani.
On je dodao i da bi, nakon uklanjanja postojećih problema, mogla da se otvori perspektiva za obnovu odnosa između Rusije i SAD i njihovo izvlačenje iz dubokog kriznog stanja.
Sličan ton dolazi i od zamenika predsednika Saveta bezbednosti Dmitrija Medvedeva. On je ukazao da se u Vašingtonu, posle mnogo godina, otvoreno govori o potrebi obnavljanja „strateške stabilnosti“ u Evroaziji i normalizaciji odnosa sa Moskvom, što se, prema njegovim rečima, jasno vidi u novoj strategiji nacionalne bezbednosti SAD.
Sve to zajedno ostavlja utisak da se ispod zvanične retorike i dalje vode složeni procesi, sa puno nesigurnosti i otvorenih pitanja. Da li je reč o stvarnom zaokretu ili tek o taktičkom prilagođavanju – to ostaje da se vidi.
U svakom slučaju, činjenica da se strateška stabilnost ponovo našla u centru pažnje govori da se geopolitička tabla polako preslaguje, ali bez garancija kako će konačna slika izgledati.
