Moskva najavljuje nova pravila igre — moguć prekid trgovine hranom i poljoprivrednim proizvodima sa neprijateljskim državama, dok sa prijateljima, među kojima je i Srbija, nastavlja da radi, a roba će se plaćati rubljama i nacionalnom valutom prijateljske zemlje. Rusija zbog tih mera neće ostati gladna, dok će Evropa morati da stegne kaiš.
Ruski ekonomista Mihail Beljajev objašnjava da Rusija ima sirovine, a Evropa tehnologije. Ako se rusko tržište zatvori za zemlje EU i prekine saradnja onda će zapadne visokotehnološke industrije doživeti snažan udar, a samim tim i njihova ekonomija.
Dok iz zemalja Zapadne Evrope poslednjih dana stižu slike praznih rafova sa osnovnim životnim namirnicama i dok, recimo, prvi nemački ugostitelji iz jelovnika izbacuju pomfrit zbog nedostatka ulja i visoke cene, u Rusiji nema nestašica.
Nakon što su zapadne zemlje 2014. godine zbog krize u Ukrajini i prisajedinjenja Krima nametnule Moskvi razne sankcije, Rusija je pokrenula sopstvenu proizvodnju i poljoprivredu, a uvozne proizvode zamenila je domaćim.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Danas Rusija zadovoljava svoje potrebe kada je reč o gotovo svim osnovnim namirnicama, pre svega pšenici i proizvodima od žitarica, šećerom, biljnim uljem, ribljim i drugim proizvodima. Pokriva i domaće potrebe u piletini i svinjetini. Povećala je i proizvodnju voća i povrća, a ono što joj nedostaje nastaviće da uvozi iz Turske, zemalja Centralne Azije i Srbije, napominje Beljajev.
Osim toga, hrane joj preostaje i za izvoz. Izvoz ruskih prehrambenih proizvoda samo prošle godine porastao je za 21 odsto u odnosu na 2020. i dostigao je 37,1 milijardu dolara, čime je premašio ruski izvoz oružja. Prošle godine je više od 160 zemalja uvezlo ruske poljoprivredne i prehrambene proizvode, a zemlje EU zauzele su prvo mesto po uvozu hrane iz Rusije, pretekavši Kinu.
Isporuke poljoprivrednih proizvoda u EU prošle godine porasle su za 41 odsto, na 4,7 milijardi dolara.
„Najviše od svega izvozimo sirovine, a manje gotove proizvode. Ipak, Rusija ostaje najveći izvoznik žita i pšenice na svetu. Osim toga, kao glavni proizvođač, izvozimo i suncokretovo ulje, kao i šećer. To su tri glavna proizvoda koja izvozimo na Zapad“, kaže Beljajev.
U Evropu stižu teška vremena
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev predložio je da se proširi spisak proizvoda iz neprijateljskih zemalja koje je zabranjeno uvoziti u Rusiju, izjavivši da Rusija neće kupovati ništa od takvih država, ali da će Rusija prodavati hranu i poljoprivredne kulture samo prijateljskim zemljama i to za rublje i za njihovu nacionalnu valutu u dogovorenim količinama. Medvedev je još poručio da je ruska hrana — tiho oružje Rusije, ali opasno.
Beljajev smatra da je Medvedev govorio o nekoj vrsti tendencije smanjenja zavisnosti od Zapada, a ne o prekidu trgovine „u ovom času“. Ako do toga dođe, to bi po njegovom mišljenju bio jedan od odgovora Rusije na jačanje sankcija od strane Zapada zbog ruske vojne operacije u Ukrajini.
Ruski eksperti smatraju da bi ta ideja koju je izneo Medvedev mogla da bude realizovana ako antiruske sankcije ne oslabe.
Međutim, Beljajev napominje da se čak i u uslovima sankcija ruski i zapadni izvoznici pronalaze načine za saradnju.
„Vidimo da čak i onda kada se uvedu sankcije, obe strane pronalaze načine da nastave ove trgovinske i ekonomske odnose i uprkos svemu uspevaju da sarađuju, jer su zainteresovane za profit i efikasnu trgovinu“, kaže ekspert.
Beljajev napominje da su zapadne zemlje zavisne od ruskih energenata — nafte i gasa, dok su manje zavisne od ruskih prehrambenih proizvoda. Pre svega, zato što i same dosta toga proizvode, a i mogu lakše da nađu alternativu ruskim proizvodima. Međutim, tu ostaje pitanje isplativosti.
„Što se tiče hrane, tu postoji zavisnost ekonomskog karaktera, a to je pitanje cena i isporuka. Drugim rečima, lakše, jednostavnije i jeftinije im je da robu nabavljaju iz Rusije, nego iz zemalja Latinske Amerike, Australije ili Amerike“, kaže Beljajev.
Što se Rusije tiče, spoljnotrgovinska pozicija se ne bi pogoršala, naprotiv — mogla bi da se diverzifikuje i proširi i na neke druge zemlje.
„Štaviše, to će biti prirodan proces, jer se ceo spoljnotrgovinski sektor iz razvijenih, zapadnih zemalja okreće ka Aziji i Africi, tako da se to uklapa u jedan prirodan proces. To jača i naše političke pozicije, jer na taj način u teškim vremenima podržavamo te zemlje najvažnijim proizvodima… Što se tiče Zapada, i sami znate da su te zemlje prilično dobro razvijene ekonomski, ali moraće malo da stegnu kaiš. Dolaze im teška vremena, a oni na to nisu navikli, pa im svako pogoršanje teško pada. Ipak, ne mislim da će tu biti nečeg kritičnog“, kaže Beljajev.
Rusija će u tom slučaju, dodaje ekspert, nastaviti da isporučuje robu u prijateljske zemlje, Kinu, Indiju, Tursku i druge, osvajaće i nova tržišta, a hranu će slati i one zemlje koje su dramatično zavisne, pre svega zemlje Severne Afrike.
„Mi ćemo, čak i iz humanitarnih, pa i političkih razloga, Severnu Afriku snabdevati hranom, jer tamo može da zavlada glad, a samim tim, na taj način štitimo i Evropu od novog talasa migranata… Za razliku od pre pet ili deset godina, Evropa više ne može ekonomski da se nosi s tim talasima migracija… Dakle, ako ograničimo isporuke prehrambenih proizvoda Evropi, mi ćemo ih slati u Severnu Afriku i čak dublje u zemlje tog kontinenta, a Evropa na tome treba da nam bude zahvalna“, kaže ruski ekspert.
Trgovina u rubljama jača rusku valutu
Beljajev takođe ističe da u najavama da će Rusija hranu i poljoprivredne kulture prodavati samo prijateljskim zemljama, kojih ima ih mnogo i van Evrope i Severne Amerike, i da će se roba obračunavati u rubljama i nacionalnoj valuti prijateljskih zemalja nema ničeg dramatičnog, ni problematičnog.
Kako navodi, nema nikakvih prepreka u obračunima, a jedino je važno da trgovina sa dve valute bude koliko-toliko izbalansirana, kako se ne bi desilo da se na jednom računu nakupi previše jedne valute, sa kojom druga strana neće znati šta da radi. Mada, kako dodaje, i za to postoje rešenja.
„Ako, na primer, neko akumulira rublje, onda za taj novac ta zemlja može da kupi nešto dodatno od nas, jer mi proizvodimo širok spektar proizvoda, pa je ponuda velika…“, kaže Beljajev.
Takođe, Rusija će imati koristi od činjenice da trguje u sopstvenoj valuti, jer povećanje uloge rublje u međunarodnoj trgovini ojačalo bi rusku nacionalnu valutu. Zbog povećane potražnje, mogla bi jednog dana postati čak i glavna globalna valuta.
Osim toga, Rusija je „neprijateljskim zemljama“ uvela plaćanje ruskog gasa isključivo u rubljama, a to bi moglo da ugrozi dominacija američkog dolara kao globalne rezervne valute.
Olivera Ikodinović (sputnik)
