U trenutku kada su pregovori između Moskve i Kijeva već duže vreme zaglavljeni bez vidljivog pomaka, kako navodi ukrajinska „Strana“, sama činjenica da je došlo do promene na čelu ruske delegacije tumači se kao signal da Moskva trenutno nema interes da prekine pregovarački proces.
Istovremeno, iz Rusije stižu optužbe da je upravo Kijev pokušao da taj proces poremeti, i to kroz događaje u Moskvi koji su dodatno podigli tenzije.
Reč je o povratku Vladimira Medinskog na mesto šefa ruske delegacije u pregovorima sa Ukrajinom, umesto načelnika GRU, generala Igora Kostjukova.
Ta kadrovska rotacija izazvala je u Evropi i u Ukrajini niz skeptičnih komentara o tome kuda pregovori zapravo idu i da li je ovo signal usporavanja ili samo taktički potez. Mnogi su odmah pročitali poruku između redova.
Zamena je usledila nakon pokušaja atentata u Moskvi na zamenika Kostjukova, generala Vladimira Aleksejeva, za šta je Rusija zvanično optužila Ukrajinu, dok je Kijev negirao umešanost.
U takvim okolnostima, kako se tumači u diplomatskim krugovima, Moskva je očigledno procenila da nije održivo da pregovore sa Ukrajinom i dalje vodi general čiji je bliski saradnik bio meta napada za koji ruska strana smatra da dolazi upravo iz ukrajinskih struktura. U tom smislu, povratak Medinskog deluje kao svojevrsni politički demarš.
Ipak, zanimljivo je da je smena Kostjukova za sada ostala jedina javna reakcija Moskve na pokušaj atentata na Aleksejeva. Rusija je, barem teoretski, imala prostor za mnogo oštriji odgovor – mogla je da suspenduje učešće u pregovorima na neodređeno vreme, da dodatno pooštri zahteve ili da promeni okvir razgovora.
Ništa od toga se, međutim, nije dogodilo. To ostavlja prostor za zaključak da je zadržavanje pregovora, makar i u stanju zastoja, za Kremlj i dalje prioritet.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski danas je otvoreno izrazio sumnju u motive ruske strane. „Ja mislim da oni žele da odlože donošenje odluke. Mislim da će to biti velika greška i nadam se da im Amerikanci neće dozvoliti da se poigravaju sa njima“, rekao je Zelenski. Ta izjava odražava šire raspoloženje u Kijevu, gde se svaka promena u ruskoj delegaciji čita kao potencijalni pokušaj kupovine vremena.
U suštini, međutim, mnogobrojni signali ukazuju da su pregovori već neko vreme u ćorsokaku i da personalne rokade same po sebi verovatno neće suštinski promeniti tok razgovora.
Iako simbolika nije bez značaja, stvarne odluke i dalje zavise od političke volje na višem nivou. A ta volja, bar za sada, deluje oprezno, zadržana između potrebe da se pregovara i nespremnosti da se napravi odlučujući korak.
Ostaje pitanje da li je povratak Medinskog tek tehnička korekcija ili deo šire strategije u kojoj se vreme koristi kao resurs. U atmosferi međusobnih optužbi i dubokog nepoverenja, čak i najmanji potez dobija težinu. A dok pregovori stoje u mestu, svaka promena izgleda veća nego što možda zaista jeste.
