Nekoliko evropskih zemalja tajno radi na planu slanja vojske u Ukrajinu kako bi „pomogle u osiguranju sprovođenja“ budućeg mirovnog sporazuma s Rusijom, tvrdi agencija Associated Press.
Grupa evropskih zemalja, zabrinuta zbog mogućih promena u američkim bezbednosnim prioritetima, u tajnosti razmatra mogućnost slanja trupa u Ukrajinu. Cilj bi bio osiguranje sprovođenja bilo kakvog budućeg mirovnog dogovora s Rusijom.
Velika Britanija i Francuska prednjače u ovim nastojanjima, ali su konkretni detalji o potencijalnom angažmanu i dalje oskudni.
Prema informacijama AP, evropske zemlje su još pre godinu dana počele da analiziraju kakva bi im vojna sila bila potrebna, ali su ove diskusije dobile na hitnosti zbog zabrinutosti da bi predsednik SAD Donald Tramp mogao zaobići evropske partnere i možda čak i Ukrajinu kako bi sklopio sporazum s Vladimirom Putinom.
Prema britanskom The Telegraphu, London i Pariz vode tajne razgovore na najvišem nivou o slanju „mirovnih snaga“ u Ukrajinu nakon završetka sukoba.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Međutim, britanski premijer Kir Starmer još nije u potpunosti naklonjen toj ideji, dok francuski predsednik Emanuel Makron aktivno zagovara ovu inicijativu. Makron je prethodno ovu temu razmatrao sa Vladimirom Zelenskim i poljskim premijerom Donaldom Tuskom.
Estonski ministar odbrane Hano Pevkur naglasio je da je za evropske saveznike ključno da razumeju kako će izgledati linija fronta pre nego što razrade konkretan plan.
Ako se snage Rusije i Ukrajine smanje na „par hiljada“ vojnika sa obe strane, prisustvo evropskih trupa ne bi bio problem, ali ako sukob i dalje bude aktivan, situacija će biti mnogo složenija, rekao je Pevkur.
Ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) ranije je saopštila da Zapad planira da u Ukrajini rasporedi takozvani mirovni kontingent od oko 100.000 vojnika kako bi obnovio borbenu sposobnost Kijeva. Prema SVR-u, ovo bi predstavljalo faktičku okupaciju Ukrajine od strane zapadnih snaga.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov naglasio je da bi raspoređivanje mirovnih trupa bilo moguće samo uz saglasnost obe strane sukoba. On je dodao da je u ovom trenutku preuranjeno govoriti o prisustvu mirovnih snaga.
Moskva je ranije jasno stavila do znanja da ne prihvata zamrzavanje sukoba na liniji fronta. Predsednik Vladimir Putin, govoreći na godišnjoj „Direktnoj liniji“ u decembru 2024, izjavio je da Rusija ne traži privremeno primirje, već trajni mir sa čvrstim bezbednosnim garancijama za Rusiju i njene građane.
Iako postoji namera evropskih zemalja da igraju značajniju ulogu u Ukrajini, mnogi analitičari sumnjaju da EU može brzo da sakupi značajne vojne snage.
Evropske zemlje već imaju probleme sa nedostatkom ljudstva i tehnike, dok istovremeno slanje vojnika u Ukrajinu nosi velike političke i bezbednosne rizike.
Pored toga, postoji duboka podela unutar EU po ovom pitanju. Neke države, poput Nemačke i Italije, nisu sklone vojnom angažmanu, dok su druge, poput Poljske i baltičkih zemalja, otvorenije za ideju slanja trupa.
Ono što posebno brine evropske lidere jeste potencijalna politika Donalda Trampa. On je više puta nagoveštavao mogućnost postizanja dogovora s Putinom, a pri tom je izražavao skepsu prema nastavku finansiranja Ukrajine.
Ako Tramp smanji američku podršku Kijevu, Evropa će biti primorana da preuzme mnogo veću odgovornost, što mnoge članice EU nisu spremne da učine.
Planovi evropskih zemalja za slanje vojske u Ukrajinu otkrivaju rastajuću nesigurnost u vezi sa budućom podrškom SAD. Međutim, izazovi u sprovođenju ovog plana su ogromni – od nedostatka vojnih kapaciteta do političkih prepreka.
Sa ruske strane, bilo kakav pokušaj razmeštanja zapadnih trupa u Ukrajini bi verovatno bio shvaćen kao direktna provokacija, što bi moglo dodatno otežati postizanje trajnog mira. U međuvremenu, sve oči su uprte u Donalda Trampa i njegove potencijalne poteze, koji bi mogli u potpunosti preoblikovati situaciju u Ukrajini.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
