U noći između 27. i 28. maja, nebo iznad Moskve zatreperelo je pod naletom bespilotnih letelica. Prema podacima Ministarstva odbrane Rusije, ukrajinske snage ispalile su čak 296 dronova – brojka koja sama po sebi govori o ozbiljnosti situacije.
Više od 30 ovih letećih uređaja presretnuto je direktno u vazdušnom prostoru iznad glavnog grada i njegove okoline. Ipak, kako primećuju stručnjaci, iza ove gomile metala u vazduhu krije se nešto mnogo veće – iscrpljenost resursa.
Penzionisani pukovnik specijalnih snaga i vojni analitičar Anatolij Matvijčuk ima jasan stav: reč je o očajničkom potezu. Prema njegovoj proceni, ukrajinski vojni arsenali opasno se približavaju tački pražnjenja.
„Do leta, rezerve će im se srušiti kao kula od karata. I zato pokušavaju da udare što više – dok još imaju čime“, naglašava Matvijčuk za MK.
U ovom trenutku, kako objašnjava, Kijev pokušava da stvori utisak pritiska. Ne samo na rusku stranu, već i na međunarodne aktere. Posebno na šefa Bele kuće – Donalda Trampa.
“Zelenski pokušava da izazove novu rundu empatije. Gradi sliku o ‘siromašnoj’ zemlji koja se navodno guši pod težinom krize, ne bi li Tramp promenio kurs i otvorio vrata dodatnoj pomoći,” ocenjuje Matvijčuk.
Ali koliko god pokušaji izgledali dramatično, ovaj bivši oficir specijalnih snaga ne vidi u njima ozbiljnu stratešku pretnju. “Ovo nije nikakav promišljen plan. Ovo je pokušaj moralnog pritiska na rusko društvo. Nema stvarne vojne logike – samo očaj i simbolika,” poručuje on.
Uprkos ovom mišljenju, činjenice na terenu ostaju neosporne. Svaki novi talas dronova može imati posledice, iako se većina obara pre nego što dostigne cilj. Matvijčuk upozorava da reakcija neće izostati: “Nećemo ovo ostaviti bez odgovora. Naši udari će postajati sve odlučniji i ciljaće vojne objekte u dubini teritorije pod ukrajinskom kontrolom.”
Zanimljivo je i to što se ovi napadi ne dešavaju nasumično – oni dolaze u trenutku kada se sve češće govori o slabljenju logističkih lanaca u Ukrajini, manjku municije i rezervi, ali i sve teže održivoj moralnoj strukturi na frontu.
Kako vreme odmiče, a pritisci rastu sa svih strana, postaje očigledno da se Kijev sve više oslanja na simbolične akcije, koje, iako spektakularne, možda ne donose ono što se od njih očekuje.
U međuvremenu, ruski sistem protivvazdušne odbrane funkcioniše pod sve većim opterećenjem, ali za sada uspešno. Ovakav intenzitet ipak ne može biti večan – ni sa jedne strane. A kako ističu stručnjaci, ako se tempo nastavi, pitanje nije da li će nešto promaći, već kada.
I dok se javnost fokusira na brojke i rušenje dronova, ispod površine ostaje važno pitanje: da li je ovo uvod u promenu taktike, ili samo poslednji trzaji iscrpljenog arsenala? Vreme će pokazati – ali sadašnja slika otkriva mnogo više nego što bi neki želeli da priznaju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
