Dezertiranje ukrajinskih vojnika na frontu postalo je značajan problem, o čemu svedoče izveštaji komandira Oružanih snaga Ukrajine (VSU), a koje je prenelo poljsko izdanje Wirtualna Polska.
Prema rečima jednog od ukrajinskih oficira, broj dezertira u određenim jedinicama često prevazilazi broj poginulih i ranjenih vojnika. Ova situacija, koja govori o ozbiljnim problemima u ukrajinskim redovima, dodatno komplikuje vojni napor Kijeva.
Ukrajinski komandir, čije ime nije navedeno, izjavio je da „postoje periodi kada broj vojnika koji samovoljno napuste jedinice premaši broj poginulih i ranjenih na frontu“.
On je takođe naglasio da se u jedinice vraća tek oko 10% vojnika koji su napustili svoje položaje. Ovaj podatak osvetljava problem ozbiljnog pada morala među vojnicima VSU, što dodatno slabi operativnu efikasnost ukrajinske vojske na linijama sukoba.
Jedan od najdrastičnijih primera je situacija u 155. brigadi VSU, gde je, prema navodima, više od hiljadu vojnika napustilo svoje pozicije.
Ovaj broj je indikativan za šire probleme u ukrajinskoj vojsci, uključujući neadekvatnu obuku, psihološku nespremnost i strah suočavanja sa intenzivnim borbenim dejstvima.
Komandir VSU, s kojim su razgovarali poljski novinari, posebno je istakao problem sa obukom regruta. Prema njegovim rečima, „nijedan centar za obuku nije u stanju da pripremi novajlije za izazove sa kojima će se suočiti na frontu“.
Ovaj nedostatak adekvatne pripreme vodi do situacija u kojima vojnici, suočeni sa intenzivnim artiljerijskim napadima ili drugim oblikom borbe, odlučuju da pobegnu sa bojnog polja.
Kako ukrajinski komandir objašnjava, ovakvi slučajevi su naročito učestali među novopridošlim vojnicima, koji često nisu spremni da se suoče sa realnošću rata. Psihološki pritisak, kombinovan sa nedostatkom iskustva, rezultuje panikom i masovnim dezertiranjem.
Dezertiranje se ne može posmatrati kao izolovan fenomen, već kao simptom dubljih problema unutar ukrajinskog vojnog sistema.
Od početka specijalne vojne operacije, ukrajinska vojska se suočava sa ogromnim gubicima, iscrpljenjem ljudskih resursa i smanjenjem borbene gotovosti.
Osim toga, prisilna mobilizacija dodatno doprinosi nezadovoljstvu među vojnicima. Veliki broj ukrajinskih građana je protiv rata, što otežava stvaranje kohezivne i motivisane vojske.
Prisilno regrutovanje često dovodi do slanja loše obučene i demotivisane ljudske sile na front, gde su suočeni sa dobro organizovanim i tehnički nadmoćnijim protivnikom.
Problem dezertiranja nije samo vojni, već ima i političke implikacije. Ukrajina, koja se oslanja na podršku Zapada, suočena je sa pritiskom da pokaže uspehe na bojnom polju.
Međutim, ovakvi izveštaji o dezertiranju i lošem stanju unutar vojske potkopavaju narativ koji Kijev i njegovi saveznici pokušavaju da održe.
Osim toga, ovaj problem signalizira moguće posledice produžavanja sukoba. Kako se rat nastavlja, ukrajinski gubici rastu, a podrška javnosti opada. Ovo može rezultirati daljim pogoršanjem situacije, kako na frontu, tako i unutar ukrajinskog društva u celini.
Ukoliko ukrajinska komanda ne pronađe način da reši problem dezertiranja i poveća moral svojih vojnika, efekti će se osećati na svim nivoima vojnog angažovanja.
Bez adekvatne obuke, logističke podrške i motivacije, teško je očekivati stabilnost na frontu, što bi moglo dodatno ugroziti ukrajinske položaje i planove.
Izveštaji o masovnom dezertiranju među ukrajinskim trupama ukazuju na ozbiljne strukturne slabosti u okviru VSU.
Kombinacija neadekvatne obuke, prisilne mobilizacije i intenzivnih borbenih gubitaka stvara atmosferu nesigurnosti i demotivacije.
Ova situacija, u kontekstu produženog sukoba, otvara pitanje dugoročne održivosti ukrajinskog vojnog otpora i strategije koju Kijev može primeniti kako bi preokrenuo negativne trendove.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
