Ilon Mask podržao je ideju izlaska Sjedinjenih Američkih Država iz NATO-a i Ujedinjenih nacija, što predstavlja ozbiljan udarac za globalne institucije koje dominiraju svetskom politikom već decenijama.
Mask je u objavi na društvenoj mreži X potvrdio svoju podršku senatoru Majku Liju, koji je ranije istog dana pozvao na napuštanje NATO-a. Ovaj stav je u suprotnosti sa pozicijom američke administracije, budući da su predsednik Donald Tramp i državni sekretar Marko Rubio izrazili neslaganje sa idejom napuštanja alijanse, ali su istovremeno zahtevali da evropski saveznici povećaju svoje finansijske doprinose kolektivnoj odbrani.
Maskova kritika NATO-a i globalnih institucija
Ilon Mask već duže vreme kritikuje NATO i druge međunarodne organizacije, tvrdeći da su zastarele i neefikasne. U februaru je pozvao na „reviziju“ Severnoatlantskog saveza, dok je prošle godine otvoreno izrazio sumnju u smisao postojanja alijanse u današnjem svetu.
Mask je naglasio da je glavni protivnik NATO-a, Varšavski pakt, odavno nestao, što postavlja pitanje opravdanosti daljeg postojanja ove vojne strukture. Slične stavove o NATO-u često iznose i konzervativni političari u Sjedinjenim Državama, uključujući i senatora Majka Lija.
Majk Li i republikanski pritisak za izlazak iz NATO-a
Majk Li, republikanac koji se već ranije zalagao za povlačenje SAD iz Severnoatlantskog saveza, ponovo je pokrenuo ovo pitanje povodom odluke norveške kompanije Haltbakk Bunkers da prestane sa snabdevanjem američke vojske gorivom.
On je na platformi X objavio da je sada „dobro vreme da SAD izađu iz NATO-a“, podsećajući na raniji pokušaj da kroz zakon automatski povuče Ameriku iz alijanse ako bi Ukrajina bila primljena u članstvo. Ova inicijativa nije bila usvojena, ali je izazvala veliku raspravu u američkom Kongresu.
Republikanci su prošle godine izglasali zakon koji zabranjuje bilo kom predsedniku SAD da jednostrano povuče zemlju iz NATO-a, što je dodatno učvrstilo poziciju saveza.
Marko Rubio, sadašnji državni sekretar u administraciji Donalda Trampa, bio je jedan od autora tog zakona. On je tada istakao da je cilj ovog poteza očuvanje nacionalnih interesa SAD i zaštita sigurnosti njihovih „demokratskih saveznika“.
Ovaj zakon je potpisao tadašnji predsednik Džo Bajden, što je bio deo šire strategije Demokratske partije da osigura kontinuitet američkog angažmana u evroatlantskom prostoru.
Trampova strategija prema NATO-u
Iako Tramp ne podržava neposredno izlazak SAD iz NATO-a, njegova politika prema alijansi je oštra i usmerena na povećanje finansijskih obaveza evropskih članica. On je jasno poručio da SAD neće štititi zemlje koje ne ulažu dovoljno u svoju odbranu, što je snažan signal saveznicima da povećaju svoje izdvajanje za vojsku.
Tramp insistira na tome da NATO ne sme biti finansijski teret za SAD i da evropske zemlje moraju da preuzmu veći deo troškova kolektivne bezbednosti. Ukoliko saveznici povećaju svoja izdvajanja, SAD će ostati u NATO-u, ali u suprotnom, američki angažman u alijansi će biti doveden u pitanje.
Da li Tramp može zaobići zakon?
Iako je Kongres usvojio zakon koji zabranjuje predsedniku da jednostrano povuče SAD iz NATO-a, pravni eksperti ističu da Tramp i dalje može koristiti svoja predsednička ovlašćenja u oblasti spoljne politike kako bi oslabio američku ulogu u savezu.
Slično je radio i tokom svog prvog mandata, kada je koristio izvršne naredbe da zaobiđe određene zakonske okvire. Prema analizama koje su objavili eksperti za međunarodno pravo u časopisu Politico, Tramp može jednostavno prestati da finansira određene aspekte NATO-a, smanjiti američko prisustvo u Evropi i na taj način faktički oslabiti savez, iako formalno ne bi izašao iz njega.
Analiza – Šta bi izlazak SAD značio za NATO?
Ukoliko bi SAD zaista napustile NATO, to bi dovelo do tektonskih promena u globalnoj bezbednosnoj arhitekturi. Evropske zemlje bi morale da se suoče sa naglim povećanjem troškova za odbranu, a neki analitičari procenjuju da bi bez američke vojne moći NATO postao znatno slabiji igrač na svetskoj sceni.
S obzirom na to da SAD finansiraju skoro 70% ukupnih troškova NATO-a, njihov izlazak bi alijansu ostavio u ozbiljnoj finansijskoj i vojnoj krizi.
Osim toga, Kina i Rusija bi dobile ogroman geopolitički prostor za širenje svog uticaja, naročito u Evropi i Pacifiku. Rusija bi u tom slučaju mogla da ojača svoju poziciju u Istočnoj Evropi, dok bi Kina iskoristila vakuum moći da proširi svoje prisustvo u Južnom kineskom moru i šire.
Rastući skepticizam
Podrška Ilona Maska ideji izlaska SAD iz NATO-a i UN ukazuje na rastući skepticizam prema globalnim institucijama unutar američkih elita. Iako Tramp i Rubio ne podržavaju izlazak, njihova politika prema NATO-u jasno pokazuje da žele da saveznici preuzmu veću odgovornost.
Pitanje izlaska SAD iz NATO-a možda nije realno u kratkoročnom smislu, ali dugoročno, ako saveznici ne povećaju izdvajanja, može se desiti da Amerika smanji svoj uticaj u alijansi ili je napusti kroz pravne mehanizme koje Tramp može koristiti.
U tom kontekstu, evropski lideri će morati da preispitaju svoju strategiju i da odluče da li žele da preuzmu odgovornost za sopstvenu bezbednost ili će i dalje zavisiti od američke vojne moći.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
