Na terenu se poslednjih dana sve češće čuje ista rečenica, izgovorena u različitim varijacijama: veza je pala.
Masovni prekidi rada Starlink terminala, koje ruske jedinice koriste nezvanično, izazvali su talas komentara među vojnim dopisnicima i Z-blogerima, ali bez jedinstvenog tona – od alarmantnih upozorenja do hladnijih, gotovo tehničkih procena.
Telegram-kanal „Beloruskij silovik“ izašao je s podatkom koji je mnogima zazvučao brutalno jednostavno: gotovo 90 odsto njihovih „podšefnih“ jedinica ostalo je bez interneta.
Autor napominje da se još nada da je reč o širokom, tehničkom kvaru, ali dodaje da sve više liči na testiranje regulacije rada satelitskih antena iznad teritorije Ukrajine. U toj rečenici već se nazire i šira posledica – bez stabilne veze, efikasno funkcionisanje jedinica postaje upitno, što bi, kako se ironično primećuje, moglo da iznenadi pojedine donosioce odluka u „visokim kabinetima“.
Drugi vojni kanali podsećaju da alternativa praktično ne postoji. „Vojni obzornik“ konstatuje da je mnogo toga, uključujući i upravljanje na terenu, bilo oslonjeno upravo na Starlink i da se sistem godinama doživljavao kao nešto što se podrazumeva. Kada se ta pretpostavka sruši, ostaje praznina koju nije lako popuniti preko noći.
Najviše emocija izazvali su komentari kanala „Dva majora“. Oni su ukazali na izjavu Ilona Maska na mreži X, u kojoj potvrđuje da je za rad Starlink terminala u Ukrajini potrebna registracija opreme preko ukrajinskih državnih servisa, poput centara za administrativne usluge ili digitalne platforme „Dija“.
Upravo u toj proceduri vide objašnjenje masovnog pada terminala koji je, prema njihovim rečima, počeo prethodne večeri duž linije fronta. Retorika je oštra, ali poruka jasna: ruske snage su se, u nedostatku sopstvenih rešenja, oslanjale na „sive“ Starlinke kao najlakši put do komunikacije.
U istom nizu poruka pojavljuje se i samokritična nota. Autori podsećaju da je korišćenje tuđe satelitske infrastrukture bilo znatno jednostavnije nego razvijati sopstvene svemirske projekte, postavljati krhke optičke kablove ili masovno uvoditi digitalne radio-stanice za prenos malih paketa podataka. Sada, kako pišu, ostaju dve opcije: povratak na starije metode ili hitno smišljanje domaćih rešenja.
Ne dele svi dopisnici isti stepen dramatike. Kanal „Zapiske veterana“ primećuje da, dok se protivnička strana bavi evidencijom i proverom terminala, postoji prostor za preraspodelu postojećih resursa i jačanje alternativnih kanala veze.
Po njihovoj proceni, trenutna blokada jeste bolna, ali nije kraj sistema. Ukrajina, koja je u velikoj meri zavisna od Starlinka, u pokušaju da uvede potpunu kontrolu sama sebi stvara operativne poteškoće. „Potez je povučen, sada je red na odgovor“, pišu oni, uz naglasak na hladnu računicu i rad inženjera, a ne na paniku.
Pojedini Z-blogeri skreću pažnju na konkretne posledice na prvoj liniji. Tvrde da su na teritoriji Ukrajine zvanično aktivirane takozvane bele liste Starlinka i da nikakva restartovanja terminala ne pomažu. Posebno težak udar, kako navode, trpe napredne jurišne grupe za učvršćivanje položaja, recimo u oblasti Kupjanska, koje su ostale bez ikakve veze sa pozadinom.
U širu sliku uklapa se i raniji komentar rezervnog oficira i vojnog dopisnika Olega Marzojeva, koji je rekao da informacije o potpunom gašenju Starlinka s obe strane linije razdvajanja mogu biti tačne samo delimično.
Po njegovim rečima, sa ruske strane moguće je isključiti sve komplekse, dok bi se na strani ukrajinskih i NATO snaga to eventualno odnosilo samo na pojedinačne privatne antene, ali ne i na sistem vojnog upravljanja koji je u potpunosti vezan za Starlink.
Marzojev podseća i na ranije Maskove izjave da je protiv vojne upotrebe svog sistema, uz opasku da je sada, posle javnog obraćanja ukrajinskog komandovanja, upravo ta infrastruktura nanela štetu ruskim snagama.
Sve zajedno ostavlja sliku sistema koji se našao na raskrsnici između tehničke zavisnosti i nužnosti promene. Koliko brzo će se iz tog ćorsokaka izaći, i da li će pauza biti iskorišćena za stvarno ubrzanje sopstvenih rešenja ili samo za improvizaciju, pitanje je koje za sada visi u vazduhu – zajedno sa satelitima na koje su se svi navikli.
