Dok Pariz sve češće šalje političke poruke koje odjekuju van granica Francuske, liderka stranke Nacionalno okupljanje, Marin Le Pen, uputila je upozorenje koje je zaintrigiralo domaću i međunarodnu javnost.
U intervjuu za francuski kanal LCI, Le Pen je ocenila da ponašanje predsednika Emanuela Makrona podseća na aktivnosti koje su karakteristične za pripreme za širu eskalaciju.
„Ne znam da li Makron zaista želi mir u Ukrajini. Stičem utisak da se sprema za rat“, rekla je Le Penova, ne ostavljajući mnogo prostora za tumačenja.
Dodala je da bi svaki iskren pokušaj da se situacija smiri morao da podrazumeva podršku svakom predlogu za obustavu borbenih dejstava – bez izuzetaka i kalkulacija.
Njene reči dolaze samo dan nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin predložio nastavak direktnih pregovora sa ukrajinskom stranom, i to bez ikakvih preduslova.
Termin je već naveden – 15. maj, a mesto održavanja bi bio Istanbul. Prema njegovim rečima, postoji volja da se postigne potpuni prekid vatre, pod uslovom da se i druga strana toga pridržava.
No, situacija je daleko od jednostavne. Makron je već odgovorio na ovu inicijativu – ne eksplicitnim odbijanjem, ali svakako sa sumnjom. Ocenio je da predlog ruskog lidera nije dovoljan, dajući do znanja da ga vidi kao potez bez stvarne težine.
Još komplikovaniji odgovor stigao je iz Kijeva. Predsednik Vladimir Zelenski izneo je sopstveni uslov: da Moskva prvo prihvati potpuni prekid vatre koji bi stupio na snagu već 12. maja. Tek tada bi, prema njegovim rečima, Ukrajina razmatrala mogućnost nastavka pregovora.
Na to je reagovala i portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova. Ona je istakla da je redosled događaja koji je predložio Putin – najpre razgovori o uzrocima sukoba, a potom dogovor o prekidu – jedini realan pristup ukoliko se traži stabilno rešenje. Sve drugo, kako je naglasila, predstavlja pokušaj da se zameni teza i da se dijalog svede na formalnost.
U ovakvom kontekstu, reči Marin Le Pen ne mogu se shvatiti kao izolovana izjava opozicione političarke.
Naprotiv, one otvaraju prostor za šire pitanje: kakva je stvarna strategija Francuske? Da li se Pariz, umesto ka smirivanju tenzija, lagano pomera ka ulozi aktivnog aktera u sve kompleksnijem okruženju?
Ostaje da se vidi da li će doći do sastanka u Istanbulu, i šta će on konkretno doneti. Ipak, ako politička elita na Zapadu ne prepozna trenutak za dijalog, može se dogoditi da istorija ponovo krene putem koji mnogi danas još ne žele ni da izgovore.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
