Hram Svetog Save je podignut na mestu gde je, prema uverenju svih Srba, Sinan paša spalio mošti srpskog svetitelja 27. aprila 1592. godine. Da li je, baš, tako?
Vekovima se šuška da mošti Svetog Save nisu spaljene na Vračaru, već na drugom mestu. Priča se i da nikada nisu spaljene, već se i danas čuvaju u pećini kod reke Tare. Mit o lomači od pre četiri veka tema je kojom se bavi Vlada Arsić u knjizi „Osinje gnezdo“. On ima sasvim novu teoriju.
[adsenseyu1]
Manastir Kumanica krije najveću srpsku tajnu.
– Mošti Grigorija Kumaničkog su mošti Svetog Save, a inicijalna kapisla za ovu tvrdnju je bio moj boravak u manastiru Kumanica sredinom 2011. godine kada mi je nekoliko osoba, među kojima i veoma obrazovane ličnosti, ispričalo da u to sumnjaju – kaže Vlada Arsić.
Zanimljiva je tvrdnja direktora Narodnog muzeja u Prijepolju o pronalasku moštiju 1999. godine, kao i zabrani da se o tome govori. Arsić se pitao kako je moguće da su Turci spalili mošti, a ostavili su kivot, štap, pa i ruku srpskog svetitelja?
Spalili su mošti, a ostavili kivot, štap i ruku?
Za početak, Vračar se u 16. veku nije nalazio tu gde je danas. Na mestu Trga Slavija nalazila se bara, a Vračar je bio močvara. U vreme spaljivanja mošti, Beograd je bio turska kasaba, a naselje se nalazilo oko Kalemegdanske tvrđave.
[adsenseyu4]
Do Cvetnog trga su se prostirale romske čerge, a centar Vračara je bio današnji Tašmajdan. Ako je Sinan paša, zaista, na brdu podigao lomaču i zapalio mošti srpskog svetitelja to je mogao da učini kod kafane „Šansa“.
Vračar je tada bio močvara, a pravi Vračar je bio Taš.
Ukoliko bi se dozvolila DNK analiza moštiju Grigorija Kumaničkog i ostalih Nemanjića brzo bi se doznala čitava istina i prekinule sve priče i legende o tome da Turci nisu spalili Svetog Savu na Vračaru, već njegove mošti monahinje i danas celivaju. Zanimljivo je da je patrijarh Pavle prvi „kočio“ ovakvu analizu.
Patrijarh Pavle je nekoliko godina pred smrt rekao nabližima da se mošti Svetog Save nalaze u manastiru Ždrebaonik, ali da to ne želi da saopšti javnosti.
[adsenseyu1]
Priča se i da je vladika Nikolaj Velimirović znao za Savine mošti, ali im navodno, rekao: „Srbi u ovom trenutku nisu dostojni da dočekaju svetitelja, kad dođe trenutak sam će se pojaviti…“.
– Čitava priča je šuplja kao „švajcarski sir“, imali su šest meseci da demantuju i opovrgnu knjigu „Osinje gnezdo“, pa ili nemaju čime ili znaju da nemaju šta da demantuju – zaključuje Arsić.
(Novosti.rs)
