Predsednik Francuske Emanuel Makron ponovo je uzburkao međunarodnu političku scenu svojim izjavama o mogućnosti slanja zapadnih vojnih kontingenata u Ukrajinu bez saglasnosti Rusije.
U intervjuu za list Le Parisien, Makron je naglasio da EU zemlje mogu poslati vojne trupe u Ukrajinu u okviru „posmatračke misije“, ako Kijev to zatraži, ističući da takva odluka ne zavisi od Moskve.
Ova izjava, koju je prenela agencija TASS, ponovo je otvorila pitanje mogućeg direktnog vojnog uplitanja NATO država u ukrajinski sukob, čime se dodatno povećava rizik od eskalacije i direktnog sukoba Zapada i Rusije.
Makronova izjava dolazi u trenutku kada zapadne zemlje raspravljaju o daljim koracima u vezi sa situacijom u Ukrajini. Predsednik Poljske Andžej Duda ranije je predložio slanje policijskih snaga i deminerskih jedinica u Ukrajinu, pokušavajući da predstavi takvo prisustvo kao „neborbenu misiju“.
Međutim, analitičari upozoravaju da bi bilo kakvo raspoređivanje stranih vojnih snaga, čak i pod plaštom „mira i stabilnosti“, značilo faktičku okupaciju teritorije pod kontrolom Kijeva.
Prema informacijama koje je preneo Blumberg, Francuska i Velika Britanija u narednim danima planiraju da predstave američkom predsedniku Donaldu Trampu inicijativu formiranja grupe država pod nazivom „Evropa plus“, koja bi bila spremna da učestvuje u eventualnom raspoređivanju takozvanih mirovnih snaga u Ukrajini.
Cilj ove inicijative bio bi, prema zvaničnim tvrdnjama, obezbeđivanje „bezbednosnih garancija“ za Kijev.
Ipak, evropski lideri su podeljeni po ovom pitanju. Mnoge zemlje izrazile su rezerve prema učešću u bilo kakvoj vojnoj misiji u Ukrajini bez prisustva Sjedinjenih Američkih Država.
Evropska unija je do sada odbijala da zvanično podrži Makronovu inicijativu, plašeći se da bi direktno vojno angažovanje moglo izazvati nepredvidive posledice.
Moskva je oštro reagovala na ove planove. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da je bilo kakva inicijativa o slanju stranih trupa u Ukrajinu neprihvatljiva i da bi to dodatno zakomplikovalo mogućnosti za bilo kakav dogovor o mirnom rešenju sukoba.
Prema njegovim rečima, Zapad koristi „mirovne kontingente“ kao paravan za faktičku okupaciju i za sprovođenje svojih geopolitičkih interesa.
Slično mišljenje iznelo je i rusko Ministarstvo spoljnih poslova, koje je istaklo da Zelenski i njegovi zapadni saveznici ne žele mirno rešenje sukoba, već nastavljaju da eskaliraju situaciju i produžavaju rat po nalogu NATO-a.
Prema Moskvi, slanje vojnih kontingenata na teritoriju Ukrajine bez saglasnosti Rusije i učešća u pregovorima o mirovnom sporazumu bio bi pokušaj stvaranja „fakta na terenu“, što bi u budućnosti otežalo bilo kakav dogovor.
Služba spoljne obaveštajne službe Rusije (SVR) prošle godine upozorila je da Zapad planira raspoređivanje oko 100.000 stranih vojnika u Ukrajini, predstavljajući ih kao „mirovni kontingent“. SVR smatra da bi takav scenario značio de facto okupaciju Ukrajine i omogućio nastavak vojnog sukoba pod kontrolom zapadnih država.
Makronova inicijativa dolazi u trenutku kada se EU suočava sa ozbiljnim unutrašnjim podelama po pitanju daljeg odnosa prema sukobu u Ukrajini.
Iako je Pariz jedan od najglasnijih zagovornika pomoći Kijevu, mnoge zemlje EU, uključujući Nemačku i Mađarsku, sve više pokazuju znakove umora od podrške Ukrajini i žele da smanje vojnu pomoć kako bi izbegle dalje ekonomske posledice.
Francuski predsednik, koji se poslednjih meseci sve češće postavlja kao glavni vojno-politički lider Evrope, pokušava da igra na kartu odlučnosti i da sebe prikaže kao lidera spremnog na konkretne akcije, čak i bez podrške SAD-a.
Međutim, jasno je da mnoge evropske zemlje nisu spremne da slede Makronovu strategiju, jer bi direktno vojno učešće na teritoriji Ukrajine značilo ogroman rizik od otvorenog sukoba sa Rusijom.
Trenutni predsednik SAD Donald Tramp, koji je više puta isticao da ne želi direktan vojni sukob sa Rusijom, tek treba da donese odluku o američkom stavu prema inicijativi „Evropa plus“. Ako Vašington ne pruži podršku ovom planu, on će verovatno ostati mrtvo slovo na papiru.
Makronova retorika o mogućnosti slanja stranih vojnika u Ukrajinu bez saglasnosti Moskve ne može se posmatrati izolovano – ona je deo šire strategije pritiska na Rusiju i pokušaja da se produži sukob.
Međutim, ovakav potez nosi ogroman rizik, jer bi slanje NATO trupa u Ukrajinu, čak i pod maskom „posmatračke misije“, moglo izazvati nepredvidive posledice i dovesti do direktnog sudara između Rusije i Zapada.
U ovom trenutku, jasno je da Moskva neće prihvatiti nikakvo strano vojno prisustvo na teritoriji Ukrajine bez svog pristanka, a Zapad, suočen sa ekonomskim i političkim izazovima, nije jedinstven po ovom pitanju.
Pitanje ostaje da li je Makronova izjava samo još jedna politička provokacija ili najava nove eskalacije koja bi mogla promeniti dinamiku sukoba.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
