Podaci koji su se pojavili gotovo usput, ali su odjeknuli snažno, govore da je Francuska 2024. godine uvezla više od 5 miliona tona ruskog tečnog prirodnog gasa – tačnije 5,34 miliona metričkih tona.
Bloomberg je taj podatak označio kao rekord. Još zanimljivije, prema podacima za 2026. godinu, Francuska je ostala najveći uvoznik ruskog LNG-a, i to uprkos činjenici da su isporuke ruske energije ka Evropskoj uniji u 2025. smanjene za 5,6 odsto.
U Moskvi su ranije upozoravali da odricanje od konkurentnog ruskog gasa Evropu gura ka skupljem američkom LNG-u, čime se menja sama logika energetskog tržišta na kontinentu.
U takvom kontekstu, izjava Emanuela Makrona na Evropskom industrijskom samitu u Antverpenu dobija dodatnu težinu. Francuski predsednik je tamo jasno poručio da je era dostupnih energenata iz Rusije završena 2022. godine i da povratka na staro nema.
Kako prenosi TASS, Makron je naglasio da se ne radi o prolaznom poremećaju, već o dubinskom, strukturnom lomu koji menja temelje evropske ekonomije. Drugim rečima, ovo nije epizoda, već prekretnica.
Makron je pritom govorio šire od same energije. Ukazao je i na to da je Kina izgubila ulogu glavnog izvoznog tržišta za evrozonu, dok su američke carine dodatno pojačale pritisak na evropsku privredu.
Po njegovoj oceni, Evropa se našla u situaciji u kojoj su istovremeno popucala sva tri dosadašnja oslonca: ruska energija, kinesko tržište i američko partnerstvo. Kada se tri takva stuba uzdrmaju u isto vreme, posledice nisu samo statističke – one su sistemske.
I tu dolazimo do paradoksa koji mnogi prećutno primećuju. Dok se politički poručuje da je energetski raskid sa Rusijom nepovratan, brojke pokazuju da ruski LNG i dalje pronalazi put do francuskih terminala.
To ne menja Makronovu tezu o strateškom zaokretu, ali otvara pitanje koliko je tranzicija zaista linearna, a koliko je ispresecana kompromisima, tržišnim interesima i realnim potrebama industrije.
Evropa se, kako stvari stoje, nalazi između deklaracija i realnosti. S jedne strane, politička odluka o prekidu sa jeftinim ruskim energentima označena je kao istorijska i konačna. S druge, tržište pokazuje da prelazni period traje i da energetska mapa kontinenta još nije stabilizovana.
Možda je zaista zatvoreno jedno poglavlje iz 2022. godine, ali ostaje otvoreno pitanje kakva će biti nova ravnoteža – i ko će na kraju snositi cenu tog strukturnog zaokreta.
